Izvor: Politika, 27.Maj.2015, 22:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godine izazova za EU
Kada je dolazeći na čelo Evropske komisije Žan-Klod Junker najavio da za vreme njegovog petogodišnjeg mandata neće biti daljeg proširenja Evropske unije, mnogi su smatrali da je dao pogrešan signal zemljama zapadnog Balkana koje žele članstvo u EU. Međutim, iz današnje perspektive Junkerova izjava zvuči kao nešto najiskrenije što je mogao da kaže. I to ne samo zbog sporih reformi balkanskih zemalja, već pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svega zbog činjenice da je EU zauzeta sopstvenim preispitivanjem više nego ikada.
Ubedljiva izborna pobeda Dejvida Kamerona približila je Britaniju referendumu o ostanku u EU, ali i EU raspravi o tome da li i kakve nove ustupke Britanci mogu da dobiju unutar unije. I dok se Kameron nada da će uspeti da ubedi evropske partnere da promene osnivačke akte EU, najmoćnija žena sveta i zasad najnepopularniji francuski predsednik već imaju odgovor: ne. Angela Merkel i Fransoa Oland ne odbijaju promene Lisabonskog sporazuma zbog toga što nisu spremni da Britancima daju ustupke, već neće da rizikuju da promena ugovora ne dobije podršku nacionalnih parlamenata ili birača na referendumu.
Takav udar ne žele pa i po cenu odlaska Britanije iz EU. Štaviše, duo „Merkland” je već pripremio dokument kojim žele jasno da svima stave do znanja da ne odustaju od evra, već da žele da od evrozone naprave političku uniju – Evropu prvog reda čija će ekonomija biti jača zahvaljujući jedinstvenoj ekonomskoj i poreskoj politici.
Premda „Merkland” nastoji da pomiri nemačko insistiranje na finansijskoj disciplini sa francuskim željama da se više ulaže u projekte, kancelarka i predsednik ne mogu da zaobiđu činjenicu da bunt sve više odjekuje Evropom.
Za poljskog predsednika izabran je, kako vide u Briselu, poljski Viktor Orban, čime se aludira da je Varšavom zavladao evroskepticizam. Ništa manje političke promene ne zaobilaze ni skandinavske demokratije, od Finske gde je promenjena vlada do Danske gde bi na izborima premijerku Hele Torning Šmit mogla da skine antiimigrantska stranka. Kada se tome doda pobeda Sirize u Grčkoj i sve izvesnije promene u Portugaliji kao i uspeh Podemosa u Španiji, bez sumnje je to da je cela EU ušla u godine izazova i neminovnih promena.
Dok neki priželjkuju njen raspad, mnogo izvesnije je da će EU morati da se suoči sa time da birači i sve više članica EU glasa iz protesta. Delom zbog krize, a većim delom zbog osećaja da Evropa klizi u takozvanu postdemokratiju u kojoj o svemu odlučuju ljudi koje oni nisu birali na izborima i ne mogu da ih efikasno kontrolišu. Sinonim za te ljude koje nisu birali postao je Brisel, a pošto ne uspevaju da se izbore protiv politike Brisela onda dižu glas protiv cele EU. To je izazov na koji „Merkland” neće moći tek tako da kažu ne.
Pogledaj vesti o: Izbori
