Izvor: Vostok.rs, 14.Sep.2011, 18:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde vodi „Koridor“?
14.09.2011. -
Komesar EU za energetiku Ginter Etinger je pročitao izveštaj o ulozi prirodnog gasa u energetskom snabdevanju Evrope na tradicionalnoj jesenjoj konferenciji na Energetskom univerzitetu u Kelnu. Kao što ističu nemački mediji, između ostalog je „čvrsto preporučio" Moskvi da „ne pokušava da ometa" Evropsku uniji u izgradnji takozvanog >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << „južnog koridora" koji će služiti za transport gasa u Evropu iz kaspijskog regiona. U njega spada ugroženi projekat «Nabuko», alternativa za ruski „Južni tok".
Komesar je između ostalog pozitivno ocenio gasovod „Severni tok" („Nord Stream"), koji je, prema njegovim rečima, „već postao deo evropske infrastrukture". Kad je pak u pitanju „Južni tok" („South Stream"), intonacija izveštaja gospodina Etingera se primetno promenila. „Videćemo da li će uopšte da se izgradi", rekao je sa ironijom gost konferencije. „Ja u to nisam siguran". Uostalom priznao je i ostvarljivost projekta.
Ali je iza ovoga usledila prilično zanimljiva klauzula. Komesar je dodao da, u slučaju puštanja u rad „Južnog toka", Rusija će za Brisel biti „važan i poželjan partner" kao isporučilac gasa iz njenih vlastitih nalazišta, ali će postati „nepoželjan partner" kao veleprodavac gasa iz Turkmenistana i Azerbejdžana. Etinger je inače Rusima dao do znanja da bi najbolje bilo da se „pomire" jer je „južni koridor neizbežan".
Moguće je da je u pitanju određena euforija koja sada vlada među članovima Evropske komisije. Kao što smo već preneli, lideri zemalja članica EU su im ovih dana odrešili ruke za pregovore saAzerbejdžanom i Turkmenistanom o celom kompleksu pitanja vezanih za buduću izgradnju Transkaspijskog gasovoda. Ovaj poslednji je bitan sastavni deo pomenutog projekta „Nabuko", koji je možda najveća nada Brisela da će smanjiti ozloglašenu „gasnu zavisnost" od Rusije. Ali bez saglasnosti Rusije i, recimo, Irana taj isti Transkaspijski gasovod neće moći da se izgradi.
Vodeći stručnjak Centra za političku konjunkturu Dmitrij Abzalov nije začuđen zbog oštrog ponašanja Evropske komisije prema Moskvi.
– Ranije su evropski komesari, kao i Evropska komisija između ostalog, davali dosta oštre izjave o različitim energetskim projektima Rusije. Ali projekti koji se lansiraju kao alternativni dosta su problematični. „Nabuko" na primer nema gasa. Sada se pokušava s puštanjem Transkaspijskog gasovoda. Ali nije jasno koliko gasa ima Turkmenistan i koliko je stabilna maršruta preko Kaspijskog mora. Postoje neke teškoće oko razgraničavanja zone duž obale. Izgleda da EU pokušava da poveća pritisak na Moskvu kako bi učvrstila svoju poziciju na pregovorima o ceni gasa za Evropu, koji će početi ove jeseni.
Kao što se ističe u finalnoj izjavi ruskog Ministarstva inostranih poslova, pokušaji EU „da se umeša u kaspijske poslove", pogotovo po pitanjima koja su „osetljiva" za članove „kaspijske petorke", mogu da „vrlo ozbiljno otežaju situaciju u regionu" i da imaju negativnog uticaja na pregovore o pravnom statusu Kaspijskog mora. „Da li svetska zajednica ima potrebu za destabilizacijom situacije?", pitaju se stručnjaci. U međuvremenu pitanje o tome gde vodi „južni koridor" ostaje otvoreno.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
