Izvor: B92, 26.Jul.2013, 16:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
File - adresa za žalbe iz Srbije
Beograd -- Komesar za proširenje EU Štefan File postao je politička instanca pred kojom će se sve češće rešavati i najraznovrsniji srpski društveni problemi i nesuglasice.
Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić je prilikom poslednje Fileove posete Beogradu konstatovao da Srbija sada i zvanično "potpada pod njegov resor", a do sada je bilo već nekoliko pokušaja zainteresovanih pojedinaca i grupa u Srbiji da "iskoriste" tu činjenicu.
Da takvu situaciju i sama >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Fileova administracija doživljava kao prirodnu potvrđuje i njeno revnosno odgovaranje na predstavke iz Srbije, a poslednji takav slučaj je odgovor na pismo lidera Demokratske stranke Dragana Đilasa, u kojem Filea upozorava na, kako tvrdi, spregu pojedinih medija i pravosudnih organa sa ciljem borbe protiv političkih protivnika.
Evropski komesar je poručio da je stav Evropske komisije da je neprihvatljiva praksa objavljivanja podataka iz istraga o slučajevima korupcije i najavljivanja hapšenja u cilju uticaja na javno mnjenje, jer se time krši pretpostavka nevinosti i pravila o zaštiti podataka o licnosti.
Medijska situacija biće, kako je najavio, upravo jedan od segmenata narednog, oktobarskog izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u sprovodjenju unutrašnjih reformi.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nenadić ne vidi ništa sporno u obraćanju pojedinaca ili grupa Evropskoj komisiji kao sredstvu da se ostvari interes koji je važan za demokratski razvoj države.
"To nije novi fenomen, jer i prethodnih godina oni koji su imali probleme u Srbiji tražili su pomoć medjunarodnih organizacija, a prirodno je da je EU jedna od omiljenih adresa jer videlo se u praksi da se mnoge reforme u Srbiji ne bi sprovele da nisu bile na evropskoj agendi", rekao je Nenadić Tanjug.
Toga bi, kako je uveren, bilo manje kada bi u Srbiji postojala veća transparentnost u donošenju odluka organa vlasti, odnosno kada bi donosioci odluka dosledno obaveštavali gradjane ko im se obraćao i tako obezbedili javnost uticaja.
"Gradjane Srbije pre svega treba da zanima kako odluke donose naši državni organi, bez obzira na to da li je neka odluka doneta tako što im se obratio neko iz zemlje ili inostranstva. Naše državne institucije su dužne da kažu ko im se obraćao i sa kakvim predlozima, i zbog čega su oni takve predloge prihvatili ili odbacili", rekao je Nenadić.
Sticajem okolnosti, mediji su jedna od prvih društvenih oblast u Srbiji koju je File odlučio da uredi svojim autoritetom, pa je tako nedavno u Briselu na međunarodnoj konferenciji "Progovori", posvećenoj medijskoj situaciji na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, poručio da su mediji indikator slobode društva.
Da insistiranje na medijskim slobodama nije samo lični Fileov stav, već i suštinski deo oficijalne politike EU, svedoči i činjenica da će u pregovorima sa Srbijom to pitanje biti tretirano ne samo u 10. poglavlju posvećenom informacionom društvu i medijima, već i u 23. i 24. poglavlju, posvećenom pravosudju i osnovnim pravima, odnosno pravdi, slobodi i bezbednosti.
Upravo je pitanje uredjivanje medijske scene u Srbiji bilo tema još jednog pisma iz Beograda, nedavno upućenog Fileovoj administraciji.
Novinske agencije Fonet i Beta žalile su se Evropskoj komisiji na državni intervencionizam u medijskoj sferi, čime se, kako su ocenili, ugrožava slobodna konkurencija i poslovanje medija u Srbiji.
U pismu je upozoreno da medijska reforma kasni, čime se produžava budžetsko finansiranje medija, odlaže prelaz na projektno finansiranje i izlazak države iz vlasnižtva u medijima.
Evropska komisija odgovorila je i ovim korespondentima, a šef Odeljenja za Srbiju Mirijam Feran je, po nalogu komesara Filea, u uzvratnom pismu takodje konstatovala da se kasni sa sprovodjenjem medijske reforme i poručila da će političko uplitanje u medijske slobode biti jedno od ključnih pitanja sa kojima će se zemlje kandidati suočiti u u procesu pridruživanja EU.
Žalbe Fileu nisu, medjutim, samo srpski specijalitet, niti isključivo navika medijskih poslenika, jer obraćanje osobi koja je nadležna za evrointegrativne procese u regionu jesu sredstvo za ostvarivanje političkih i drugih ciljeva i u drugim zemljama regiona.
Tako je, na primer, zimus Fileovo poštansko sanduče postalo mesto gde su odvijao obračun predsednika Skupštine Crne Gore Ranka Krivokapića i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.
Vladika Amfilohija je tako Fileu uputio podugačko pismo kojim reaguje na Krivokapićeve tvrdnje "da iz Srpske pravoslavne crkve dolaze verbalni napadi na LGBT populaciju i na perspektive članstva Crne gore u NATO".
Osim što je Fileu u pismu objasnio način na koji se homoseksualnost tretira u pravoslavnoj etici, ali i etici drugih hrišćanskih crkava, Mitropolit je Krivokapića optužio za kršenje evropskih standarda mešanjem u unutrašnja pitanja pravoslavne crkve u Crnoj Gori, kojoj on, po svojoj slobodnoj volji, ne pripada kao vernik.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
