Izvor: Vostok.rs, 26.Dec.2012, 13:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evrozona se odmakla od ponora
26.12.2012. -
Pre par meseci su vladale negativne procene finasijske situacije u Evropi. Danas u zemljama evrozone ima više optimizma.
Podsećamo, leti ove godine finansijski bukmekeri su prognozirali raspad evrozone otprilike 50 prema 50. Neki eksperti su procenjivali verovatnoću takvog scenarija za 75 odsto. Međutim, evrozona se oduprla. Usklađena uoči decembarskog samita EU odluka Evrokomisije, Evropske >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << centralne banke i MMF o izdvajanju Grčkoj redovnog kreditnog tranša bitno je smanjila finansijske rizike za evrozonu, mada…
- Ekonomija Grčke i dalje je slaba. Prosto odgađanje podmirivanja dugova može da bude nedovoljno, - istakao je u intervjuu Glasu Rusije profesor ekonomije rimskog univerziteta Pjero Bini. To odgađanje mora da bude praćeno razradom i utvrđivanjem plana investicija i razvoja infrastrukture u Grčkoj. Međutim, sve do danas je trojka u sastavu Evrokomisije, Evropske centralne banke i MMF odustajala od takvog prilaza. To se može objasniti, jer postoji rizik moralnog hazarda, naime, bojazan da će takav prilaz podstaći i druge zemlje da krenu putem Grčke. Osim toga, treba da se istakne, da Evropa sve do sada nije realizovala principe obezbeđivanja sopstvenog političkog jedinstva, bez kojeg ne može da nastane osećaj solidarnosti.
Sama Grčka je odlučna da nastavi realizaciju svog antikriznog programa, čak traži nove izvore popunjavanja državne blagajne. Prema saopštenju grčkog TV kanala Skai TV, ministarstvo finansija Grčke namerava da naplati 2 milijarde evra poreza vlasnicima ulaganja u inostranstvu. Reč je o najmanje 22 hiljade poreskih obveznika, koji su doznačili u inostranstvo u vreme današnje krize krupne iznose u evrima.
Međutim, rešavanje budžetskih i kreditnih problema zemalja evrozone je samo jedan od aspekata tog problema. U svom govoru na konferenciji za štampu u Moskvi, posvećenoj problemima globalne ekonomije u 21. Veku, bivši federalni kancelar SRN Gerhard Šreder je istakao da je kriza evrozone problem ne valute, već politike.
- U čemu je suština tog problema? Kada su u EU stvorili jedinstvenu valutu evro, polazili su od toga da će zajednička valuta doprineti stvaranju političkog saveza. Međutim, u Evropi nisu stigli da realizuju tu ideju. Problem se krije u tome, što današnji rukovodioci EU neće moći da sačuvaju u perspektivi edinstvenu valutu, ako budu koordinirali samo novčanu polititku. Oni moraju da koordiniraju finansijsku, ekonomsku i socijalnu politiku.
Prvim korakom na tom putu predstavnici EU smatraju usvojene poslednje godine odluke o stvaranju Evropskog mehanizma, budžetsko-poreskog pakta i bankarskog saveza, koji se bazira na Jedinstvenoim nadzornom mehanizmu. Premijer Španije Mariano Rahoj u svojoj izjavi za štampu posle samita EU 12. decembra je pomenuo važna drostignuća zajednice:
- Veoma sam zadovoljan, što je održani susret demonstrirao političku volju za očuvanje evra kao jedinstvene evropske valute. Španija je uvek pozdravljala i branila taj stav u skladu sa zdravim razumom. To je razgovor upravo o Bankarskom, a ne samo valutnom savezu. I to, kontroliraće njegovu delatnost jedinstveni supervajzer – jedinstveni nadzorni mehanizam.
Bilo kako bilo, danas se može konstatovati da je evrozona protekle godine rešila glavni zadatak – oduprla se realnoj opasnosti raspada. Ako ne bude mogla da iduće godine razradi striktnija pravila igre na finansijsko-ekonomskom i političkom polju, sledila ih svakodnevno, problemi u evrozoni će ponovo postati akutni.
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
Pogledaj vesti o: Grčka
