Izvor: S media, 06.Dec.2010, 21:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evrozona pod pritiskom
Ministri finansija evrozone, koji danas na sastanku u Briselu traže načine za borbu protiv dužničke krize koja pritiska taj monetarni blok, raspravljaju da li da obezbede više novca za pomoć u stabilizaciji evra, dok je Evropska centralna banka (ECB) objavila da je povećala kupovine vladinih obveznica u nastojanju da povrati poverenje u taj blok Evropske unije koji koristi zajedničku valutu.
ECB je večeras saopštila da je u sedmici zaključno sa prošlim >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << utorkom utrošila 1,965 milijardi evra (2,57 milijardi dolara) za kupovinu vladinih obveznica , što je povećanje u odnosu na 1,345 milijardi evra nedelju dana ranije i takodje najveća nedeljna suma za više meseci. Cifra za sledeću sedmicu biće od ključnog značaja jer će uključiti kupovinu od prošlog petka, 2. decembra, kada je ECB održala svoj mesečni sastanak.
Učesnici tržišta smatraju da je ECB tada dalje povećala kupovine pod pritiskom kreatora politike zone evra da učini više na sprečavanju širenja dužničke krize na Portugaliju i, što je još opasnije, na znatno veću Španiju, nakon ranijeg spasavanja Grčke i Irske.
ECB je kupila ukupno 69 milijardi evra vrednih vladinih obveznica od maja, kada je dobila pravo da to čini posle spasavanja Grčke. Kupovinom obveznica daje se podsticaj njihovim cenama i otklanja pritisak sa banaka koje ih poseduju. Ta kupovina takodje snižava prinos na obveznice, koji označava troškove pozajmljivanja sa kojima bi se zemlje mogle suočiti prilikom izlaska na tržište radi uzimanja novih kredita.
Mada je pritisak na visoko zadužene članice zone evra unekoliko splasnuo tokom nekoliko poslednjih dana, dužničke teškoće zone evra i dalje ostaju.
"Prošlonedeljna kupovina obveznica od strane ECB predstavlja olakšanje na kratak rok, ali ne rešava postojeće probleme", ukazao je globalni makrostrateg u kompaniji "VTB Kapital" Nil Mekinon.
Današnji predlog za formiranja panevropskih obveznica, koji su dali predsednik zone evra Žan-Klod Junker i italijanski ministar finansija Djulio Tremonti podstakao je spekulacije oko toga koliko daleko bi vlade članica evrozone mogle ići u podsticanju poverenja u evro, kao i u svoje javne finansije.
Pojedini zvaničnici, uz to, žele da povećaju fond pomoći za prezadužene članice, dok Nemačka smatra da je sadašnji obim fonda od 750 milijardi evra (bilion dolara) dovoljan, prenela je agencija AP.
Ministri finansija zone evra treba da dogovore kako da se finansira novi krizni instrument koji treba da pruža podršku članicama koje dospeju u finansijske teškoće posle 2013, kada važnost sadašnjeg fonda istekne. Grčka i Irska su već dobile pomoć za spasavanja nakon što su ih visoki troškovi pozajmljivanja istisli sa tržišta obveznica, dok mnogi strahuju da bi za njima mogle slediti Portugalija i Španija.
Od ključnog je značaja što će takozvani Evropski stabilizacioni mehanizam primorati privatne kreditore da dele teret spasavanja ukoliko neka članica zone evra postane nesolventna, odnosno ukoliko njeni dugovi postanu preveliki da bi ih mogla otplatiti.
Belgijski ministar finansija Didije Rejnders je tokom vikenda rekao da članice evrozone treba odmah da povećaju sadašnji fond i da ne čekaju formiranje tog novog stabilizacionog mehanizma.
Junker i Tremonti su u članku u "Fajnenšel tajmsu" napisali da EU treba da emituje sopstvene obveznice radi finansiranja hitnih zajmova zemljama koje dospeju u finansijske teškoće posle 2013.Evropska agencija za dugove bi mogla emitovati obveznice u vrednosti do 40 odsto ekonomske proizvodnje u EU, ukazali su oni.
Ta agencija bi trebalo da finansira 50 odsto svih obveznica koje prodaju članice EU i - u slučajevima kada se tržišta duga iznenada zatvore, kao što se dogodilo poslednjih sedmica za zemlje kao što su Portugalija i Irska - da finansira celokupne emisije obveznica, napisala su ta dvojica zvaničnika.
Nemačka je, medjutim, hitro odbacila tu ideju o panevropskim obveznicama. Nemačka kancelarka Angela Merkel je ukazala da su takve obveznice zakonski nemoguće u okviru sadašnjih sporazuma EU.
"Čvrsto smo uvereni da sporazumi EU ne dozvoljavaju zajedničke evroobveznice , da ne postoji univerzalna kamatna stopa za sve članice evrozone", rekla je ona u Berlinu.
Nemačka, zahvaljujući svojoj jakoj ekonomiji, plaća znatno niže kamatne stope na svoje obveznice nego što plaćaju slabije članice evrozone , poput Irske, Portugalije ili Italije. Kamatna stopa na panevropske obveznice verovatno bi bila viša nego što Nemačka sada plaća jer bi uračunala rizik od bankrota siromašnijih vlada.
Merkelova je takodje rekla da trenutno ne vidi potrebu za povećanjem sadašnjeg fonda za spasavanje.
Kamatne stope na portugalski, španski i italijanski dug stabilizovane su prošle sedmice, nakon što je predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše nagovestio da bi ta banka mogla povećati kupovine vladinih obveznica.
(Tanjug)
