Izvor: B92, 31.Maj.2012, 18:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evrozona - "plivač u gustoj magli"
Brisel -- Regionu zajedničke evropske valute podršku moraju dati odgovorna fiskalna politika i bliža saradnja među članicama, kako bi evrozona opstala i napredovala.
Komesar Evropske unije za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren upozorio je da "lideri evrozone moraju da pojačaju akciju na uvođenju novih mera stroge štednje ukoliko evrozona želi da izbegne dezintegraciju i preživi ... na korist svojih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << građana".
On dodaje da su, pritom, budžetska konsolidacija, reforme i investicije od ključnog značaja.
Ren je poručio da je Evropi potrebna stroža budžetska disciplina i veća integracija fondova za spas, da bi se izbegao potencijalni raspad evrozone.
"Potrebna nam je stvarna kultura stabilnosti i mnogo napredniji zajednički kapacitet da sprečimo širenje krize... ako želimo da izbegnemo dezintegraciju evrozone i učinimo da evro opstane", ocenio je Ren.
On je skrenuo pažnju da bi počinjanje direktnih diskusija o emitovanju zajedničkih obveznica svih članica evrozone, poznatih kao evroobveznice, bila "falš debata" i pozvao članice da prvo više usklade svoje budžetske politike i naprave pomak ka fiskalnoj uniji.
Dragi: Razjasniti šta se očekuje od evra
Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi je pozvao evropske zvaničnike da "razjasne svoju viziju" o budućnosti evra, jer je to ključno za rešenje krize kroz koju zemlje tog regiona sada prolaze.
"Naši zvaničnici treba da razjasne svoju viziju evra, kako ga vide za nekoliko godina i kako će izgledati evro zona", rekao je Dragi i dodao da će "to biti najbolji doprinos rastu".
Evropska centralna banka (ECB) je pozvala na kreiranje zajedničkog fonda koji bi garantovao za bankarske depozite u evrozoni. ECB navodi da su Evropi potrebna nova sredstva da bi se izborila sa odlivom novca iz banaka, budući da investitori, zbog dužničke krize, izbegavaju rizike.
On smatra da bi takvo jedno razjašnjenje smanjilo percepciju rizika za investiranje u region i smanjilo razlike među zemljama evrozone u visini interesnih stopa na pozajmice. Kamatne stope za zajmove skočile su u zemljama evrozone koje imaju budžetske teškoće, i mnogo su više nego recimo one u Nemačkoj.
Dragi je poljuljanu evrozonu uporedio sa plivačem koji pokušava da u gustoj magli prepliva reku. "On ili ona nastavljaju da se bore protiv rečne struje, ali ne vide drugu obalu jer je magla... mi moramo da rasteramo tu maglu", ukazao je on.
On je ocenio i da je sadašnja kriza slabija nego ona u novembru 2011, ali je istakao da se zalaže za bankarsku uniju, kojom bi se centralizovano nadzirale određene banke, posebno one koje predstavljaju sistemski rizik za evro zonu.
Predsednik ECB smatra da evrozona treba da primora svoje oslabljene banke da se restrukturišu i ukazao da nedavni slučajevi pokazuju da nacionalni regulatori nalaze "najgore moguće načine" za pomoć bankarskim sektorima putem odlaganja donošenja strogih odluka.
Dragi je ukazao da slučajevi spasavanja španske banke Bankija i ranije belgijske Deksije pokazuju da nacionalni regulatori nerado priznaju razmere teškoća sa kojima se suočavaju njihove domaće institucije, što, kako je rekao, povećava krajnje troškove i podriva poverenje i transparentnost.
