Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Nov.2010, 19:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evrozona: Irski trn u oku
LONDON, BEČ -
Finansijska kriza u Portugalu i Irskoj, izaziva sve veću zabrinutost i strah da će i te dve zemlje biti prisiljene da od Evropske unije (EU) zatraže pomoć, kako bi podstakle svoju posrnulu ekonomiju i bankarski sektor, prenosi danas britanski Bi-Bi-Si (BBC) ukazujući da je i Evropska komisija (EK) ocenila da irski fiskalni problemi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << izazivaju zabrinutost za stabilnost čitave evrozone.
U tekstu pod naslovom "Ugrožen opstanak evrozone?", BBC navodi da je rešavanje fiskalnih problema Irske, kako je istakla EK, važno za obezbeđivanje finansijske stabilnosti čitave evrozone.
I vlasti u Lisabonu su upozorile na vrlo ozbiljne posledice ako se ova kriza proširi širom Evrope. Portugalski ministar finansija Fernando Teišeira doš Santoš je rekao da se zaraza "širi kao šumski požar i da nijedna članica evrozone nije bezbedna".
Irska vlada je priznala da je bila u kontaktu sa zvaničnicima EU, ali premijer Brajan Kauen i dalje tvrdi da tom prilikom nije zatražena finansijska pomoć.
Nije pitanje da li će, već KAD će Irska zatražiti pomoć
"Irska nije zatražila finansiranje države, jer imamo dovoljno sredstava do polovine iduće godine. Jasno je da u evrozoni vlada velika zabrinutost zbog loših uslova na tržištu koji se, pre svega, odnose na loše uslove kreditiranja i normalno je da sa svojim partnerima razgovaramo o najboljem načinu da se u evrozoni održi finansijska i bankarska stabilnost", objašnjava Kauen.
Austrija preti Grčkoj
Grčka nije ispunila preuzete obaveze za saniranje svojih javnih finansija, rekao je danas austrijski ministar finansija Jozef Prel i upozorio da bi zbog toga Austrija mogla da uskrati svoj deo pomoći Grčkoj za decembar.
Prema poslednjim podacima Grčka nije ispunila obaveze koje se odnose na poreze, rekao je Prel, a prenosi austrijska agencija APA.
Beč zbog toga preti da neće isplatiti svoj deo pomoći Grčkoj od 190 miliona evra za decembar.
"Podaci kojima raspolažemo ne daju nam nikakav razlog da odobrimo tranšu za decembar",rekao je Prel.
On je rekao da će o tome kritično govoriti u Briselu gde se sutra sastaju ministri finansija EU, a danas popodne predstavnici zemalja evrozone.
Portparol Evropske komisije zadužen za ekonomska pitanja Amadeu Altafaj rekao je danas da je preuranjeno da se govori stanju grčkih finansija pošto se čeka rezultat nalaza najnovije misije Komisije EU, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda koja se nalazi u Grčkoj od ponedeljka gde će boraviti cele nedelje.
"Zemlje članice (EU) biće pozvane da se izjasne o odobrenju naredne tranše zajma na osnovu njihove procene", rekao je on.
Ministar pravde te zemlje Dermot Ahern je, takođe, kategorično odbacio navode da je Irska primorana da zatraži finansijsku pomoć, ukazujući da "Irska nije zatražila bilo kakvu pomoć Međunarodnog monetarnog fonda".
Naravno, dodao je on, naši zvaničnici su u stalnom kontaktu sa Evropskom komisijom, ali to je slučaj i sa svim ostalim članicama Unije.
Dopisnik BBC-ja u Dablinu Mark Simpson, međutim, ističe da će irske vlasti, pre ili kasnije, morati da zatraže pomoć od EU, poput one koju je Grčka dobila u maju, jer je teško pronaći drugi izlaz u situaciji ekonomskog kolapsa.
"Irska ekonomija, kojoj su svojevremeno svi u Evropi zavideli, sada je, kako je to rekao jedan ekonomista ovde u Dablinu, trn u oku evrozone. Bez obzira na to da li će u narednih nekoliko nedelja Irska zatražiti pomoć, jedna stvar je sada u centru pažnje, a to je novi budžet, idućeg meseca, koji će biti najdrastičniji u devedesetogogodišnjoj istoriji zemlje", ukazuje BBC.
"Ogromnom štednjom vlada će pokušati da nekako popuni crnu rupu u ekonomiji. Irci su vrlo ponosni ljudi, dvadesetih godina prošlog veka izborili su se za nezavisnost, i ne bi im bilo lako da zatraže pomoć od Evrope - zato će učiniti sve kako bi to izbegli", objavio je taj britanski medij.
Ovdašnji ekonomisti, međutim, ocenjuju da nije pitanje da li će irska vlada biti naterana na takav potez, već kada će do toga doći.
Iako vlada u Dablinu, kao što je naglasio irski premijer, nije primorana da u ovom trenutku pozajmljuje novac na međunarodnom tržištu, jer je to nedavno uradila i dovoljno napunila kasu za pokrivanje izdataka do polovine iduće godine, druge zemlje kojima je novac neophodan - poput Grčke, Portugala i Španije, moraju da pristanu na izuzetno loše uslove, odnosno visoke kamatne stope.
To je, međutim, kako ističu analitičari, domino efekat koji članice evrozone po svaku cenu žele da izbegnu.
Evro kao valuta neintegrisane ekonomije izvor problema
BBC je zbog alarmantne finansijske situacije u pojedinim članicama evrozone postavio i pitanje o tome "koliko je uopšte sam evro - valuta koju koriste države sa tako velikim razlikama na ekonomskom planu, izvor problema evrozone?".
Ekonomski analitičar Sajmon Tilford iz Centra za evropske reforme odgovara da se, "kada je uvedena zajednička evropska valuta, nije u dovoljnoj meri shvatalo da je za njen uspeh neophodan veliki stepen političke i ekonomske integracije".
"Monetarna unija koja dobro funkcioniše mora da bude integrisana u najvećoj mogućoj meri i zato je neverovatno da se neke vlade članica evrozone i dalje protive većoj ekonomskoj integraciji. Preduslov za dugoročni opstanak evra jeste da ekonomija evrozone postane jedna i jedinstvena ekonomija", smatra Tilford.
Aktuelni problemi u nekim zemljama evrozone ukazali su i na još neke propuste, ističe sagovornik BBC-ja i kaže da je sada već poznato da članice evrozone moraju mnogo bolje da koordiniraju svoju politiku.
"Nije moguće da jedna članica sprovodi politiku koja može da bude uspešna samo na račun neke druge zemlje - u ovom slučaju mislim na Nemačku, koja je tokom godina osigurala lavovski deo na tržištu evrozone i sada ima ogroman trgovinski suficit. A suficit za jednu zemlju podrazumeva deficit za drugu".
"Neravnoteži koja vlada među zemljama evrozone nije se do sada poklanjalo dovoljno pažnje, a sada kada je ona izbila na površinu, veliko je pitanje da li štetne posledice mogu da se ublaže", stav je tog ekonomskog stručnjaka.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
