Izvor: Politika, 23.Maj.2014, 11:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evroskeptici vode, ali ne osvajaju vlast
Holanđani i Britanci juče su glasali za poslanike Evropskog parlamenta, a danas to čine Irci i Česi
Uprkos očekivanom uspehu anti-EU i evroskeptičkih stranaka na evropskim izborima koji su počeli juče i traju do nedelje, dve najdominantnije poslaničke grupe u Evropskom parlamentu i dalje će biti – Evropska narodna partija i Progresivna alijansa socijalista.
Iako najnovije ankete ukazuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da će populističke stranke i stranke neprijateljski nastrojene prema EU najverovatnije ostvariti istorijski visoke rezultate u nekoliko ključnih zemalja, blok umerenih konzervativaca će, prema očekivanjima, opet imati najviše poslaničkih mesta 217 (28,89 odsto). U Evropskom parlamentu, koji će imati 751 poslanika, blok socijalističkih i socijaldemokratskih stranaka mogao bi da ima 199 mesta (26,5 odsto), liberali 61 (8,12 odsto), a Zeleni 50 (6,66 odsto).
Budući da su žestoki kritičari i protivnici EU podeljeni u nekoliko blokova, to što će ukupno osvojiti oko trećinu glasova neće značiti i da će osvojiti vlast u Briselu. Uprkos tome, analitičari procenjuju da će te stranke ipak uspeti da ostvare određeni uticaj, i to pre svega zbog činjenice da se očekuje njihov uspeh u ključnim članicama EU, kao što su Francuska, Velika Britanija i Holandija.
Prema poslednjem istraživanju javnog mnjenja u Velikoj Britaniji, evroskeptička Partija za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP) Najdžela Faraža je sa 23 odsto podrške izjednačena sa torijevcima premijera Dejvida Kamerona, dok slede laburisti i liberal-demokrate. Neke druge ankete ukazuju da bi laburisti mogli ipak da ostvare bolji rezultat, ali svim anketama je zajedničko da će Faražova stranka, koja inače nema nijednog poslanika u britanskom parlamentu, najverovatnije osvojiti čak 19 mesta u Evropskom parlamentu.
U Holandiji, koja će imati 26 mesta u Evropskom parlamentu, osim liberala premijera Marka Rutea i centrista u stranci D-66, među najjačim strankama će biti i antiimigraciona i antiislamska Partija za slobodu Gerta Vildersa, koji poput Faraža želi da „uništi čudovište Brisel iznutra” i da izvuče zemlju iz EU.
Slična situacija je i u Francuskoj, gde socijalisti predsednika Fransoa Olanda beleže ogroman pad popularnosti, dok ankete daju ogromnu prednost anti-EU i antiimigracionoj stranci Nacionalni front Marin le Pen. Između ostalog i zahvaljujući očekivanoj maloj izlaznosti od oko 40 odsto od ukupno 380 miliona birača u 28 država članica EU, dobar rezultat se prognozira i neonacističkoj Zlatnoj zori u Grčkoj, Jobiku u Mađarskoj i populističkom pokretu Pet zvezdica komičara Bepa Gripa u Italiji.
Iako će razjedinjenost oslabiti njihov uticaj u poslaničkim klupama u Briselu i Strazburu, analitičari procenjuju da će oni ipak uspeti da posredno utiču na funkcionisanje EU.
„Verovatno će najveći rizik za EU, njeno tržište i ekonomsku politiku biti indirektan tako što će povećanje populizma imati uticaj na domaću političku scenu (država članica), kao na stavove vlada prema Briselu”, kaže za AFP bankarski analitičar Karsten Brzeski.
U svakom slučaju, kako ocenjuje uvodničar „Gardijana”, ovo su najvažniji evropski izbori minulih godina, uzimajući u obzir da će građani moći da daju svoju ocenu i o tome kako su se lideri EU poneli u borbi sa krizom evrozone, šta misle o politici štednje, promenama u socijalnim davanjima u EU, planovima o većoj političkoj i ekonomskoj integraciji EU…
Osim toga, to će biti i svojevrsni test za vladajuće stranke u 28 zemalja, koje kao po pravilu pripadaju umerenoj levici i umerenoj desnici, to jest Progresivnoj alijansi socijalista i Evropskoj narodnoj partiji. Ono što je sasvim očigledno jeste to da će u najjačoj ekonomiji EU, Nemačkoj, pobedu odneti stranka kancelarke Angele Merkel.
Glasanje u Nemačkoj će biti u nedelju, kada i u većini država članica, dok su Holanđani i Britanci to učinili juče, Irci i Česi to rade danas, a sutra se glasa u Letoniji, Malti, Slovačkoj i Italiji. Rezultati izbora biće objavljeni zajedno za sve zemlje, 25. maja uveče.
Tokom juna biće formirane poslaničke grupe, a konstitutivna sednica biće održana od 1. do 3. jula, kada treba da bude izabran i novi predsednik parlamenta. Budući da od Lisabonskog sporazuma ima veća ovlašćenja, Evropski parlament će ove godine imati i značajnu ulogu u izboru predsednika Evropske komisije – koji mora biti izabran apsolutnom većinom na sednici koja se održati od 14. do 17. jula.
N. Radičević
objavljeno: 23.05.2014.
