Izvor: Šumadija Press, 22.Nov.2015, 13:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropskoj uniji nema ko da piše
Evropska komisija traži od Srbije da spreči odliv najkvalitetnijih kadrova, koje plaća 40.000 dinara, jer neće imati ko da piše projekte i od EU uzme milijarde evra.
Ukoliko Srbija ne bude osmislila način za zadržavanje najkvalitetnijih kadrova koji odlaze iz javnog sektora i iz države, mogli bismo da se suočimo sa gubitkom najmanje 1,5 milijardi evra godišnje. To je suma koju bi kvalitetni kadrovi projektima za svoje opštine, uzeli iz evropskih fondova, kada Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << bude država članica Evropske unije.
Fondovi EU
IPA fondovi – Pretpristupni fondovi iz koji EU finansira konkretne projekte, kako bi pomogla Srbiji da u procesu pridruživanja EU izgradi svoje kapacitete neophodne za puno članstvo. Finansirani projekti – od reforme funkcionisanja državne administracije, podrške u borbi protiv korupcije, do infrastrukturnih projekata poput obnove Žeželjevog mosta u Novom Sadu.
Srbija iz pretpristupnih fondova od 2014. do 2020. godine na raspologanju ima 1,5 milijardi evra bespovratne pomoći, odnosno oko 200 miliona evra godišnje
EU fondovi – Ulaskom u EU Srbija će dobiti mogućnost korištenja EU fondova, koji su namenjeni državama članicama. Kao članica, Srbija će takođe morati da ulaže u EU budžet.
Najviše sredstava iz tih fondova dobijaju države koje imaju bolje projekte i obučenije ljude. Zato bi država trebala da do 2020. godine unapredi znanje i ponudi što više kvalitetnih projekata, kako bi nakon ulaska u EU priliv novca bio veći od odliva. Odliv novca odnosi se na sredstva koja će Srbija kao članica morati da uplaćuje u budžet Unije.
Za uspešnu prijavu, da bismo dobili sredstva iz izabranog Evropskog fonda, projekt mora da zadovoljava sve uslove raspisanog konkursa. Po dobro osmišljenim projektima prednjači Poljska, koja je iz fondova EU po tom osnovu povukla milijarde evra. Od zemalja u regionu, najuspešnija je bila Rumunija, koja je od 2007. do 2013. iskoristila oko 4,5 milijardi evra.
Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2015. godinu veliku pažnju poklanja administrativnim i drugim kapacitetima za implementaciju, saopštio je “Centar za evropske politike”.
– Najozbiljnije treba shvatiti zahtev Evropske komisije za sprečavanje odliva najkvalitetnijih kadrova, osmišljavanjem politike zadržavanja kadrova, a to su pre svega oni koji rade na programiranju i upravljanju EU i drugim fondovima. Ovo su kadrovi u koje se mnogo ulagalo, i u koje se i danas mnogo ulaže za obuku, zbog čega su najinteresantniji privatnim kompanijama i konsultantskim kućama koje mogu daleko više da ih plate. Ako Srbija ne nađe način da zaustavi ovaj trend, neće moći da ispuni uslove iz Poglavlja 22 – regionalna politika. Imajući u vidu da je ovo jedna od politika u okviru koje Srbija može da se nada višemilionskim investicionim projektima po pristupanju Uniji, pravo je vreme da se otpočne rad na ispunjavanju ovih uslova i stvaranju kvalitetnog trajnog kadra koji će moći da planira i sprovodi veoma zahtevne evropske projekte – saopštava “Centar za evropske politike”.
Ukoliko ne bude u stanju da dobro koristi fondove, a Srbija može da se nada iznosu od oko 1,5 milijardi evra godišnje kao država članica, Srbija će izgubiti jednu od glavnih koristi od članstva. Tako će rizikovati da dođe u situaciju da je članstvo u EU košta više nego što joj koristi, makar u nekom srednjem roku, navedeno je u saopštenju.
Minja Obradović, član kragujevačkog Gradskog veća za upravljanje projektima, međunarodnu i unutrašnju saradnju, kaže da su potrebni iskusni stručnjaci da bi jedna lokalna samouprava napisala ozbiljan projekat kojim se mogu povući značajna sredstva iz evropskih fondova.
– Potrebna su specifična znanja, i to ne samo znanja koja se tiču suštine projekta, već i znanja koja se tiču detalja kao što su izrazi i izgled teksta. Projekat mora da se piše tako da bude prijemčiv evaluatoru koji ga čita. U svim lokalnim samoupravama već su organizovane obuke za pisanje projekata i ne može se reći da nema spremnih da rade ozbiljne projekte, ali problemi su druge prirode. Oni koji nauče da rade kvalitetno su stručnjaci za kojima je velika potražnja na tržištu. Oni će u lokalnim samoupravama u Srbiji raditi za platu od oko 40.000 dinara, a kao eksperti će na tržištu tu sumu zaraditi za tri dana. Lokalne samouprave te stručnjake, one najbolje, nemaju načina da nagrade i oni odlaze da rade u stranim kompanijama na projektima – objašnjava Minja Obradović.
Ona dodaje da Kragujevac i Šumadija nemaju pristup fondovima prekogranične saradnje jer smo u centru države, a ne u blizini granica. Novac iz Dunavskog programa (14 država) i Jadransko- jonskog programa (osam država) možemo da uzmemo, ali konkurencija je izuzetna, kaže Minja Obradović. Ta konkurencija i jeste razlog što Srbija nešto pod hitno mora da preduzme da bi sprečila odliv najkvalitetnijih kadrova.
U ovogodišnjoj “Analizi uticaja procesa pristupanja Srbije EU na lokalne samouprave” navedeno je da većina lokalnih samouprava ima posebne jedinice za upravljanje projektima i da je većina zaposlenih prošla obuke za ovaj posao.
– Međutim, posebno zabrinjava podatak da u većini jedinica lokalne samouprave zaposleni koji rade na poslovima upravljanja projektima ne govore engleski jezik – navedeno je u tekstu.
Neke jedinice lokalne samouprave istakle su i da je ograničenje u radu unutrašnjih jedinica za upravljanje projektima nedostatak zaposlenih građevinske struke. Nedovoljna spremnost urbanističke, planske i tehničke dokumentacije u opštinama je jedan od glavnih izazova za lokalne samouprave što se tiče konkurisanja za EU fondove, navedeno je i u analizi koju je sprovela “Stalna konferencija gradova i opština”.
Neke opštine se suočavaju sa fluktuacijom kadrova – Niš, Sombor, Plandište, Kragujevac, i nemaju posebne mere zadržavanja kadrova. Druge se ne suočavaju sa ovom pojavom, a to su Novi Sad, Tutin, Pirot, Novi Beograd i Barajevo, iako nemaju posebne mere zadržavanja kadrova.
Objavljivanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, koje sufinansira projekat “Grad Kragujevac i izazovi evropskih integracija”. Projekat je fokusiran na analizu spremnosti i sposobnosti lokalne samouprave da aktivno učestvuje u procesu usklađivanja propisa sa standardima EU.
Prema procenama Stalne konferencije opština i gradova (SKGO), od 35 poglavlja u pregovorima o članstvu, 21 poglavlje, kao i dve trećine propisa, spadaće u nadležnosti lokalnih samouprava.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
