Izvor: B92, 20.Avg.2011, 19:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropski motor ide na nemački pogon

Beograd -- Nemačka privreda motor je koji napaja Evropu. Ekonomska kriza je okrenula novu stranicu u evropskoj istoriji, sa Berlinom na čelu.

Najveća ekonomija u Evropi jača i svoj politički uticaj.

Tako je nemačka kancelarka Angela Merkel u jeku rasprave o pomoći zemljama na jugu EU otvoreno zamerila to što se tamo odlazi rano u penziju i što zaposleni imaju dugačak godišnji odmor. Ona je poručila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da je Nemačka spremna da pomogne zemljama koje su u krizi, ali je istovremeno i zatražila da građani ovih država više rade.

"Nemačka pomaže, ali samo onda kada i drugi ulože napore. I to mora da se i dokaže", rekla je ona dodajući da "Nemačka ne može da bude samo solidarna i da kaže da te zemlje (u krizi) mogu da nastave da se ponasaju kao i do sada".

Povratak marke bi bio štetan

Nemci koji su smatrali da su se žrtvovali odustavši od marke, ipak nisu loše profitirali od uvođenja evra. I pored toga istraživanja pokazuju da gotovo polovina Nemaca želi povratak nemačke marke. Ipak, stručnjaci kažu da bi, ukoliko bi Nemačka ponovo uvela marku, došlo do velikog rasta njene vrednosti pa bi izvoz bi bio mnogo skuplji što bi bio kraj pozitivnog privrednog razvoja u zemlji.

Nemačka izdvaja velike sume novca iz svog budžeta da bi od bankrota spasila evropske zemlje koje se nalaze u problemu. Ti iznosi mere se u desetinama milijardi evra.

Ipak, Nemačka i u krizi nalazi svoj interes. Jeftin evro pogoduje najvažnijem nemačkom adutu – izvozu.

Analitičar investicione kompanije „Cirih kapital menadžment" Oleg Dušin kaže da se "nemačka ekonomija drži zahvaljujući smanjenom kursu evra, koji je mnogo jeftiniji ako se uporedi sa onim kursom koji bi hipotetički mogao da bude kod nemačke marke".

Istovremeno, Nemačka lepo zarađuje i od povoljnih kamata na svetskim tržištima kapitala. Tako je analiza Folkera Helmajera, vođe analitičara Bremer Landesbanke, pokazala da je Nemačka profitirala od krize evra i na njoj zaradila skoro 20 milijardi evra.

On kaže da je pogrešno uverenje "da račune evrozone plaća upravo Nemačka" objašnjavajući da nemačko tržište kapitala zarađuje, ne na sopstvenom radu i energiji, već na oslabljenom položaju drugih država. Samo na izdavanju novih obveznica sa rokom trajanja između pet i 30 godina zarada nemačkih poreskih obveznika iznosi ukupno 18 milijardi evra, kazao je Helmajer.

Analiza globalne američke obaveštajne kompanije Stratfor takođe pokazuje nadmoć Nemačke nad mnogim, posebno tokom krize „posrnulim", članicama Evropske unije. Stratfor navodi da je "stvaranje monetarne unije ... omogućilo Nemačkoj ekonomsko bogatstvo i globalni uticaj bez ijednog izgubljenog nemačkog života".

"Nijedna zemlja u Evropi nije imala više koristi od evrozone nego Nemačka. Za nemačku elitu, evrozona je bila lak način da se njihova zemlja učini značajnim činiocem na globalnoj sceni... i da se Nemci obogate", ističe Stratfor.

Kriza zakucala i na nemačka vrata

Ipak, glavni problem zone evra polako se, kažu analitičari, prebacuje u i "lokomotivu evropske privrede" – Nemačku - čija ekonomija polako usporava. Nemačka privreda porasla je samo 0,1 odsto u drugom kvartalu. Mnogi eksperti smatraju da to nije samo zastoj već da se situacija konstantno pogoršava.

Do sada je nemačka privreda, najveća u Evropi, rasla snažno uprkos dužničkoj krizi koja pogađa 17 država koje za zajednički novac imaju evro. U prvom tromesečju je privredni rast još iznosio 1,3 odsto.

Sve više bankrota, svako šesto dete siromašno

Da nemačko „privredno čudo” nije svemoguće dokazuje i to što je prošle godine zabeležen rekordan broj ličnih bankrota - čak 105.000, dok se očekuje da ove godine 120.000 stanovnika Nemačke neće biti u stanju da otplati dugove. Istovremeno, u jednoj od najbogatijih zemalja Evrope svako šesto dete suočeno je sa siromaštvom, proizilazi iz izveštaja Saveznog zavoda za statistiku.

Ipak, očekuje se da će privredni rast u Nemačkoj u ovoj godini iznositi najmanje 3,5 odsto, a u narednoj 2,25 procenata. Slične prognoze dao je i MMF, koji navodi da su nemačka privreda i zaposlenost iznad nivoa na kojem su bile na početku krize.

"Glavni faktor nemačke ekonomije je snažan izvoz, ali sada, kada stagnira čitava svetska ekonomija, pati i nemački izvoz", kaže Oleg Dušin. Nemački izvoz godišnje se kreće na nivou od gotovo 1.000 milijardi evra.

Sada, kada kupci susednih zemalja nemaju novac, potreban je akcenat na unutrašnju potrošnju. I tu se ispostavio neprijatan detalj. Sve ove godine Nemci su vrlo dobro štedeli, a nisu investirali unutar zemlje i nisu radili na uvećanju potrošnje.

Tako podaci pokazuju da su građani Nemačke prošle godine uštedeli rekordnih 220 milijardi evra, čime je ukupna ušteđevina Nemaca dostigla sumu od 4.880 milijardi evra. U proseku svaki građanin Nemačke ima ušteđenih 59.900 evra, a prosečno Nemci štede 11,3 odsto primanja.

Soroš: Merkel i Nemačka krivi za krizu

Nedavno je američki milijarder i investitor Džordž Soroš kritikovao nemačku kancelarku Angelu Merkel optužujući je da upravo Nemačka snosi odgovornost za eskalaciju stanja na finansijskim tržištima.

"Nemačko oklevanje u pružanju pomoći Grčkoj samo je još intenziviralo krizu", napisao je Soroš za nemački list Handelsblat.

On je dodao da "kriza evra ima svoje korene u odluci nemačke kancelarke Angele Merkel da za nemogućnost plaćanja ne jamči Evropska unija već pojedine zemlje".

Soroš, ipak, smatra da jedino Nemačka može da preokrene dinamiku evropskog propadanja.

"Sve dok Nemačka i ostale zemlje evrozone koje imaju izvanredne ocene svog boniteta ne promene svoju strategiju oko dužničke krize, evru preti raspad", upozorio je on.

Bolje zajednička vlada nego evroobveznice

Nemačka kancelarka Angela Merkel nedavno je, zajedno sa predsednikom Francuske Nikolom Sarkozijem, predložila stvaranje zajedničke ekonomske vlade svih 17 država koje koriste evro kao valutu u cilju prevazilaženja krize evrozone.

Kancelarka je naglasila da je kriza nastajala nekoliko godina usled postupaka nekolicine članica Unije i da se u roku od nekoliko dana ne može naći rešenje za nastale probleme.

I Francuzi više veruju Merkelovoj

Inače, koliko je veliki uticaj Nemačke i koliko se njena snaga oseća u čitavoj Evropi pokazuju i rezultati nedavne ankete koja je pokazala da stanovnici Francuske imaju više poverenja u nemačku kancelarku Angelu Merkel nego u svog predsednika Nikolu Sarkozija kada je u pitanju sprečavanje nove ekonomske krize.

Lideri Francuske i Nemačke, najvećih privreda evrozone, obavezali su da će odbraniti evro i postavili temelje buduće fiskalne unije. Sarkozi i Merkelova su, međutim, odbacili predlog za izdavanje zajedničkog državnog duga u obliku evroobaveznica, iako su mnogi investitori tražili takav potez.

Uvođenje zajedničkih državnih obveznica svih zemalja evrozone umesto nacionalnih obveznica koje imaju različite kamatne stope moglo bi da pomogne da se Španija i Italija ne nađu na popisu onih zemalja koje će tražiti pomoć kroz programe spašavanja.

Nemačka vladajuća konzervativno-liberalna koalicija, ipak, uporno odbacuje takve zahteve.

Protivljenje Nemačke izdavanju evroobveznica dolazi zbog toga što bi, kao kreditno najsposobnija evropska zemlja, rizikovala da porastu njeni troškovi zaduživanja ako bude morala da se zadužuje zajedno sa finansijski nestabilnijim državama.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel

Nastavak na B92...

Politika: Nekrunisana kraljica EU