Izvor: Politika, 09.Sep.2014, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropske maske
Rezultati ankete koja je prvi put pokazala da je većina stanovnika Škotske za nezavisnost od Velike Britanije, ne samo da su izazvali paniku u Londonu, već su naterali i zvaničnike Evropske unije da skinu maske i sve otvorenije pokažu da nisu, kako tvrde, nepristrasni u pogledu škotskog referenduma. Dok vlada britanskog premijera Dejvida Kamerona od prekjuče naprasno nastoji da finansijskim ustupcima privoli Škote da održe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 300 godina staru uniju, Brisel nastoji pre svega da ih zaplaši.
Zvaničnici EU već duže igraju igru u kojoj nastoje da zaplaše Škote iako su na Ostrvu upravo Škoti, apsurda li, najveći zagovornici evropskih integracija i same ideje EU. Uprkos tome, briselski zvaničnici sve vreme slede Kameronovu politiku prema Edinburgu, pri tome insistirajući kako navodno ne staju ni na čiju stranu.
Najpre su se pravili da se u Škotskoj ne dešava ništa previše važno. Smatrali su da su male šanse za uspeh secesionista. Međutim, kako su ankete pokazivale da drastično raste broj pobornika nezavisnosti, Brisel je u prvi plan izbacio jače oružje – rezolutno tvrdi da bi u slučaju izlaska iz Ujedinjenog Kraljevstva Škotska morala ponovo da traži ulazak u EU.
Škotski premijer Aleks Salmond tvrdi da čak i u tom slučaju Edinburg ima dovoljno vremena da ispregovara svoje članstvo u EU jer je referendum 18. septembra, a proglašenje nezavisnosti bi trebalo da bude 24. marta 2016. godine. Brisel o toj tvrdnji ćuti i uporno ponavlja da će nezavisna Škotska morati ponovo da kuca na vrata EU i ispuni sve uslove za članstvo.
Lisabonski ugovor ne predviđa proceduru u slučaju raspada države članice EU, ali deluje poprilično apsurdno da Škotska, koja je odavno deo EU, mora da prođe istu proceduru kao, na primer, Bosna i Hercegovina ili Srbija. Uostalom, još bi apsurdnije bilo da Brisel posmatra Škotsku kao neku teritoriju na kojoj tek treba da budu primenjena pravila EU, a da nikome nije smetalo to što je teritorija Istočne Nemačke bukvalno preko noći 1. oktobra 1990. postala deo tadašnje Evropske zajednice, a da nije dokazala da je „stabilna demokratija”. Dakle, očigledno je da je bila presudna politička volja, a ne pravne začkoljice.
Međutim, EU nastoji da se predstavi da je nepristrasna, a zapravo ima veoma konkretan interes – da spreči nezavisnost proevropski nastrojenih Škota i time smanji verovatnoću da na referendumu 2016. evroskeptični Englezi, Velšani i Irci izglasaju izlazak celog Ujedinjenog Kraljevstva iz EU.
Maska kojom je EU prikrivala tu želju očigledno je pala. Kao što je i pala Kameronova maska čoveka ubeđenog u pobedu unionista. Minulih dana politički krugovi u Londonu ne mogu da prikriju paniku. Na sve to čitaoci sajta „Politike” sa neskrivenom žaokom pitaju Engleze zašto se ljute na Škote, „utešno” im poručujući da će jednog dana svi biti zajedno u EU. Tako su bar Srbiji objašnjavali kada je posredi bilo Kosovo.
Nenad Radičević
objavljeno: 10.09.2014
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
