Izvor: Politika, 08.Jul.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropske banke pod lupom
Na testu finansijske izdržljivosti nalazi se 91 banka Starog kontinenta, a rezultati provere biće poznati 23. jula
Neko je Grčkoj, Španiji i Portugaliji proteklih godina pozajmio 2.200 milijardi evra. Ko? Od izbijanja evropske dužničke krize prošle jeseni, finansijske institucije Starog kontinenta o tome i svom udelu u zidanju dugova mediteranskog trilinga i potonjem gubitku poverenja svetskih berzi u transparentnost finansijskog poslovanja briselske familije – malo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ko govori.
EU je u sredu posle podne, nakon velikog pritiska sa one strane Atlantika, odlučila da gotovo 100 vodećih banaka Starog kontinenta izloži svojevrsnom testu finansijske izdržljivosti, ne bi li izbegli ponavljanje takozvanog „grčkog scenarija”.
Odlučna da povrati poverenje međunarodnog finansijskog tržišta, EU je najavila da će detaljno pročešljati poslovanje 91 evropske banke ( koje čine 65 odsto bankarskog poslovanja EU), saopštio je Komitet evropskih bankarskih supervizora iz Londona. Sličnom testu lane bile su podvrgnute 22 finansijske institucije unutar EU, ali to je bilo pre saznanja o basnoslovnim dugovima Grčke, Španije i Portugalije.
Ovog puta ključ provere vrti se oko procene šta bi se desilo sa bankama u slučaju da evropski rast bude tri procentna poena niži nego što su današnje prognoze EU za sledeće dve godine. Najnovije prognoze Evropske komisije kazuju da će privredni rast evrozone 2010. godine iznositi 0,9, a iduće 1,5 odsto. Briselska familija u celini ove godine trabalo bi da ostvari privredni rast od jedan, a sledeće 1,7 odsto. Afrika, na primer, ove godine očekuje privredni rast od 4,5, a sledeće pet odsto.
Evropski bankarski zvaničnici nisu bili izdašni u saopštavanju daljih detalja budućeg stres-testa čiji će rezultati – grupni i pojedinačni za svaku banku, biti saopšteni 23. jula, prenose agencije. Bankarski komitet iz Londona nije saopštio ključne parametre provere, upozorava američki „Volstrit džornal”. Ostaje nepoznato šta će se – tokom testa smatrati neophodnim minimumom kapitala banaka, niti na koji način će se meriti stepen izloženosti riziku pojedinih banaka od mogućeg bankrota država.
Bankarski komitet iz Londona najavio je da neće primenjivati jednoobrazni test, već da će uzimati u obzir različit stepen bruto domaćeg dohotka država u kojima banke imaju sedište, stepen inflacije i nezaposlenosti.
Poznato je, ipak, da će novoj proveri biti podvrgnuto 27 španskih, 14 nemačkih, po četiri banke u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Holandiji... Osim banaka sa obimnim poslovanjem širom Evrope (ukupno 25), novom ispitu biće izložene i finansijske institucije usmerene na domaće tržište poput nemačkih regionalnih banaka i španskih štedionica.
„Predstojeći stres-test evropskih banaka trebalo bi da razjasni još i kako banke sa nedovoljnim kapitalom mogu biti obezbeđene sa dodatnom glavnicom. Diskusije o stres-testu banaka i regulisanju bankarskog sektora same po sebi neće promeniti mnogo. Industrijski razvijene zemlje tek treba da izaberu novi model razvoja za budućnost u kome finansijski i sektor realne ekonomije ne treba posmatrati odvojeno” smatra Tomans Manrou, predsednik Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj u intervju nemačkom „Špiglu”.
T. Vujić
objavljeno: 09.07.2010.
Pogledaj vesti o: Grčka
