Izvor: RTS, 26.Mar.2017, 19:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropska unija bira kojim će putem dalje
Otvorena vrata za one koji žele da se pridruže, napredak različitom brzinom, sa rešenošću da se izbori sa izazovima poput terorizima i migracija. Tako sebe Evropska unija vidi u narednom periodu. Ipak, u taj period ulazi sa Britanijom koja počinje da pregovara o izlasku i u svađi s Turskom koja je od Unije sve dalje.
Evropsko >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << jedinstvo je započelo kao san nekolicine, a preraslo u nadu mnogih. Citat iz nove Rimske deklaracije i te kako bi mogao da se odnosi na Tursku koja o članstvu u Uniji pregovara od 2005. Zatvorila je samo jedno poglavlje, a danas je Brisel vidi kako sebi zatvara vrata Evrope.
Redžep Tajip Erdogan je istakao da bi Turskoj olakšali posao kada je ne bi primili u EU.
"Šta? Ako na referendumu 16. aprila bude više pozitivnih glasova, neće nas primiti u EU? O, kada bi samo doneli takvu odluku! Olakšali bi nam posao", naveo je turski predsednik.
Dok Uniju naziva fašističkom i okrutnom, Erdogan se sprema za referendum kojim će proširiti svoja ovlašćenja, možda i uvesti smrtnu kaznu koje u Evropskoj uniji nema. Preti i prekidom sporazuma o migrantima.
"Turska se možda na trenutak približila Evropskoj uniji 2002. kada je AKP partija došla na vlast i kada je paketima reformi Turska sebe uredila više manje u skladu sa normama koji su propisivali evropski strandardi. Problem je da kako vreme prolazi potreba za jačim ovlašćenjima odvlači Tursku na drugi put", objašnjava Vladimir Ajzenhamer sa Fakulteta bezbednosti.
Izvesno sve dalje biće Velika Britanija. 29 marta premijerka Tereza Mej i zvanično pokreće izlazak pete ekonomije sveta iz Unije. Počinju pregovori koji će trajati najmanje dve godine.
"Ja sam abiciozna kada je reč o tome šta Velika Britanija može da dobije kada je reč o odnosu sa EU. Mislim da će to biti dobro i za EU", navela je Tereza Mej.
"Velika Britanija je i pre Bregzita doživljavala EU prevashodno kao jedinstveno tržište, nerado je prihvatala ostale komponente, zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku više manje, a unutrašnju politiku bezbednost i pravosuđe sa otporom, naročito slobodno kretanje radne snage bile su primane sa velikom dozom rezervom u britanskom društvu", objašnjava Dejan Popović, profesor na Pravnom fakultetu i bivši ambasador u Velikoj Britaniji.
I sve će to Evropa morati putem u više brzina, starom nemačkom idejom, a sa kojom nisu saglasne sve članice jer bi, kažu, izazvala nove podele. Upućeni veruju da će zajednički interes će prevladati.
"Najviše mi se čini verovatnim onaj pristup po kojem će se napraviti nekoliko koncentričnih krugova, gde će jedna grupa zemalja biti sa najpuniju integraciju, a neki će da odbijaju da participirju u svim politikama", naveo je Popović.
Za to vreme evropska ideja testira se i na biralištima. Položila je na austrijskim i holandskim izborima. Čeka francuske.
