Izvor: RTS, 09.Nov.2010, 09:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropska komisija o Srbiji
Srbija napredovala u političkoj demokratizaciji, a postoji saglasnost stranaka o članstvu u EU, navodi se u izveštaju Evropske komisije. Slab napredak u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije, poručeno iz Brisela. Saradnja sa Hagom ostaje uslov bržeg napretka ka Uniji.
Pomirenje na Zapadnom Balkanu je napredovalo, u pripremi je dijalog Beograda i Prištine, a zemlje regiona preuzimaju veću odgovornost >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za regionalnu saradnju, navodi Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da će Srbija ispuniti preporuke Evropske komisije, jer je to u njenom interesu.
"Izveštaj Evropske komisije je pozitivan i sadrži instrukcije", rekao je Tadić i dodao da Srbija treba da koristi iskustva zemalja EU kako bi sprovela reforme i poboljšala život građana.
Predsednik je ukazao da Srbija ne sprovodi reforme ni pod kakvim pritiskom već zato što je to u njenom interesu.
"Bilo bi veoma pogrešno ako se u našoj javnosti stvori utisak da mi slušamo diktat", rekao je Tadić.
Srbija je napredovala u političkoj demokratizaciji, ima stabilnu vlast i postoji široka podudarnost u opredeljenju političkih stranaka, i vlasti i opozicije, u strategijskom cilju ulaska u članstvo EU, navodi se u izveštaju koji je predstavio komesar za proširenje Štefan File.
Kad je reč o kritikama, Komisija poručuje da je Srbija slabo napredovala u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije i očekuje da srpski parlament usvoji Zakon o finansiranju političkih stranaka.
Prvi od svih uslova za dalji brži napredak Srbije ka članstvu EU ostaje potpuna saradnja sa Haškim sudom, odnosno dokazi da vlasti u Beogradu čine sve da se konačno pred Tribunalom nađu preostala dvojica optuženika.
Evropska komisija ima pohvalne reči za podsticanje saradnje Srbije sa susedima, posebno sa Hrvatskom i najnovijim potezima u unapređivanju veza sa Bosnom i Hercegovinom.
Veliki značaj u izveštaju pridaje se odluci vlasti u Beogradu da zajedno sa EU, kroz rezoluciju UN, pokrenu dijalog sa Prištinom, što se vidi kao zalog jačanja stabilnosti regiona, boljeg života ljudi i puta u Evropu.
Sve mere koje su srpske vlasti preduzele za ispunjavanje uslova za ukidanje šengenskih viza istaknute su kao uzorne, uključujući nadzor granica i pouzdanost dokumenata, ali je upozoreno i na pojavu lažnih azilanata.
Napredak u borbi protiv kriminala
Vidan napredak je ostvaren u borbi protiv organizovanog kriminala, a saradnja ključnih službi u Srbiji, regionu i na međunarodnoj ravni donela je dobre rezultate u istragama na visokom nivou i hapšenja mnogih optuženih, navodi se u izveštaju.
Zaplena imovine stečene organizovanim kriminalom počela je revnosnije da se primenjuje, ali moraju se dalje ojačati kapaciteti službi za sprovođenje zakona, sa ciljem da koriste savremene, posebno finansijske istražne tehnike.
Komisija navodi da je Srbija nastavila jačanje kapaciteta policije i da je pospešena saradnja različitih policijskih struktura, ali i regionalna i međunarodna policijska saradnja.
"Srbija je ostvarila izvestan napredak u borbi protiv terorizma, pošto je usvojen Zakon o vojnoj bezbednosti i vojnim obaveštajnim službama", navodi se u izveštaju.
Slab je pomak i u zaštiti ličnih podataka u Srbiji, smatra izvršno telo EU. Od Srbije se traži i predusretljiviji stav prema učešću Kosova u regionalnoj saradnji i trgovini, uz priznavanje zasad spornog carinskog pečata Kosova i dalje unapređenje saradnje sa Euleksom, posebno u sređivanju prilika na severu Kosova.
Komisija u Briselu dala je i veoma temeljnu analizu srpske privrede, uz konstataciju da je došlo do izvesnog rasta bruto domaćeg prozvoda, ali i nedovoljnog napretka u strukturnim reformama i privlačenju stranog kapitala.
Netransparentan reizbor sudija
Reforma pravosuđa i borba protiv korupcije ključne su oblasti u procesu pridruživanja EU za sve zemlje Zapadnog Balkana, zbog čega će kandidati koji budu počinjali pregovore o članstvu u EU ubuduće polaziti upravo od poglavlja o tim temama.
Komisija dodaje da u "reizboru" nisu primenjeni objektivni kriterijumi razvijeni u saradnji s Venecijanskom komisijom, dok sudije i tužioci nisu saslušani tokom procedure, niti su dobili odgovarajuće objašnjenje odluka, a pravo na žalbu imaju samo na Ustavnom sudu koji nema kapacitet da ih sve razmotri.
"Procedura rezbora sudija i tužilaca izvedena je na netransparentan način, dovodi u pitanje načelo nazavisnosti pravosuđa. Tela odgovorna za to, Visoki savet sudstva i Savet državnog tužilaštva, radila su u prelaznom sastavu, što je zanemarilo odgovarajuće zastupanje profesije i stvorilo veliku opasnost od političkog uticaja", navodi se u izveštaju.
U zaključku izveštaja EK o stanju pravosuđa u Srbiji navodi se da "srpski pravosudni sistem samo delimično ispunjava prioritete" i da "postoji ozbiljna zabrinutost zbog načina na koji su sprovedene skorašnje reforme, posebno reizbor sudija i tužilaca".
Rasprostranjena korupcija
U zaključku poglavlja o korupciji navodi se da je institucionalni okvir za borbu protiv korupcije postavljen početkom rada Agencije za borbu protiv korupcije januara 2010. godine, ali da je korupcija rasprostranjena u mnogim oblastima.
"Pravni okvir i dalje pokazuje manjkavosti, posebno u nadzoru finansiranja političkih stranaka i zaštiti uzbunjivača", navodi se u zaključku o korupciji.
Komisija dodaje da Agencija za borbu protiv korupcije ne radi u punom sastavu, nema stalne prostorije i opremu, niti mogućnosti da efikasno procenjuje ispravnost i potpunost imovinskih prijava javnih službenika.
"Novi zakon koji bi finansiranje političkih stranaka učinio tranparentnijim i obezbedio bolju kontrolu troškova još nije usvojen. Postojeći zakoni imaju značajnih mana i ne daju Agenciji za borbu protiv korupcije dovoljno ovlašćenja u istrazi i kažnjavanju da bi efikasno nadzirala finansiranje stanaka, posebno tokom izbornih kampanja", navodi Evropska komisija.
Komisija dodaje da je posle napora Agencije za borbu protiv korupcije da zabrani zvaničnicima da budu na više od jedne funkcije, izmenjen relevantan zakon kako bi se delimično suspendovala zabrana.
"Javne nabavke, procedure privatizacije i javna potrošnja ostaju oblasti koje izazivaju ozbiljnu zabrinutost, dok nezavisan nadzor još nije obezbeđen. Postavljanje Državne revizorske institucije ide sporo i prvi izveštaj je pokrio mali deo državnog budžeta", navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije.
