Izvor: Politika, 26.Jun.2015, 09:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropa neće migrante

Migrantima se pristup blokira karantinskim centrima na južnim prilazima EU, ograđivanjem prilaza vozu ispod Lamanša, angažovanjem podmornica, dronova i helikoptera pred obalom Libije

NAJNOVIJA VEST: EU odlučila da razmesti 40.000 izbeglica iz Italije i Grčke, Mađarskoj garantovano izuzeće

BRISEL – Lideri Evropske unije su se u Briselu, u noći između četvrtka i petka, dogovorili da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 40.000 migranata na teritoriji Italije i Grčke prebace u druge zemlje Unije, javio je jutros britanski Bi-Bi-Si.

Predsedavajući samita EU Donald Tusk rekao je da će se prebacivanje odvijati tokom naredne dve godine.

Međutim, nije određeno koliko će tačno koja zemlja morati da primi migranata.

Tusk je rekao da će ova šema biti finalizovana krajem jula, a kako javlja Bi-Bi-Si, Mađarska i siromašna Bugarska su dobile garancije da će biti izuzete iz nje.

Velika Britanija je zatražila da bude izuzeta, a zemlje istočne Evrope su odbile da prihvate predložene kvote, što je razbesnelo italijanskog šefa diplomatije Matea Rencija, koji je plan o razmeštanju migranata nazvao „skromnim”.

Tusk je prethodno pozvao članice Unije da podele breme ilegalnih migranata, koji pristižu iz severne Afrike pretovarenim krijumčarskim brodovima u Italiju i Grčku.

Na dnevnom redu samita bila je i dužnička kriza u Grčkoj, a ta zemlja i njeni međunarodni kreditori u jučerašnjim pregovorima nisu postigli sporazum.

UNHCR procenjuje da je preko Sredozemnog mora ove godine u Grčku stiglo 63.000 migranata a u Italiju 62.000. Beta

-------------------------------------------

Lideri EU odbacili su juče predlog Evropske komisije o kvotama za ravnomernije raseljavanje migranata i potencijalnih azilanata širom teritorija „dvadesetosmorke”, izvestio je juče londonski „Gardijan”. „Među članicama nema saglasnosti o obaveznim kvotama. Biće potrebno mnogo više vremena da se Evropa usaglasi o migracijama”, ocenio je Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta.

Predlog Žan-Kloda Junkera, predsednika Evropske komisije (EK), da 40.000 migranata (već pristiglih u Italiju i Grčku) i još 20.000 potencijalnih azilanata (mahom iz Sirije i Eritreje) u sledeće dve godine budu ravnomernije raspoređeni širom EU, i to po precizno određenim kvotama – bio je glavna tema dvodnevnog samita lidera Evropske unije koji je juče počeo u Briselu.

Uviđajući sve žilaviji i sve složniji otpor članica EU prema Junkerovom planu, Evropska komisija je juče najavljivala da je spremna da produži rok za izjašnjavanje „dvadesetosmorke” o kvotama do kraja jula.

Da je reč pre o tajmingu nego o odluci da se Evropska komisija definitivno odrekne ideje o kvotama, nagovestila je juče i Kristalina Georgijeva, zamenica predsednika EK. Ona je poručila da se neće odustati od plana za uvođenje kvota za ravnomernije naseljavanje i razmeštanje izbeglica i potencijalnih azilanata širom Evropske unije, ne samo zato što je takav metod „moralno ispravan” već i zato što služi interesima EU, „posebno njenim bezbednosnim interesima”.

Na ideju o kvotama, oko koje se sada lome koplja kako u Briselu tako i u široj javnosti, Junker došao nakon što se sredinom aprila između obala Libije i Italije udavilo više od 750 migranata.

Šta misle o takvom predlogu, ministri unutrašnjih poslova i pravde članica EU rekli su već sredinom juna, kada su odbacili Junkerov plan, naglašavajući da države moraju same da odluče koliko će, ako će, i koje migrante, azilante i izbeglice da prime na svoje tlo.

Ono oko čega je juče, međutim, postojalo saglasje uoči početka samita EU jeste stav da Evropa mora mnogo aktivnije da preseče pristup plimi migranata koja nadire preko Mediterana, zapadnog Balkana i Lamanša. Kratkoročno, taj cilj će postići izgradnjom karantinskih centara na južnim prilazima EU, ograđivanjem prilaza vozu „Jurostar”, koji saobraća ispod Lamanša, pojačanim špijunskim misijama na Sredozemnom moru, angažovanjem podmornica, dronova i helikoptera pred obalom Libije, ali i ponudom viznih olakšica zemljama sa kojima se EU graniči ako prihvate vraćene nevoljnike.

Članice EU su inače svesne da će narednih godina pritisak migranata biti sve jači, zbog čega smatraju da EU mora dobro da se utvrdi. To je, naime, pregovaračka platforma sa kojom su one manje-više jedinstveno juče pristupile dvodnevnom samitu u Briselu o strategiji daljeg suočavanja sa talasom izbeglica sa Bliskog istoka, Azije i Afrike na pomorskim i kopnenim prilazima EU.

„Umesto pritisaka da Evropa širom otvori vrata migrantima, ona mora daleko aktivnije da zatvori prozore. Članice EU su danas mnogo naklonjenije jačanju mera za ekspresno vraćanje migranata nazad u bezbedne zemlje, ako već ne u domovinu”, stav je jednog učesnika jučerašnjeg samita koji je juče preneo portal „EU obzerver”.

Među predlozima Evropske komisije o kojima treba da se izjasne lideri EU jeste i osnivanje „kriznih centara” u Grčkoj, Italiji i na Malti, gde bi prošireni sastav evropskih bezbednjaka i stručnjaka za migracije procenjivao osnovanost zahteva za azil izbeglica koje su uspele da se dokopaju evropskog kopna.

U međuvremenu, prema najavama iz Brisela, Fronteks, agencija za zaštitu pomorskih granica EU, treba da dobije nova ovlašćenja, među kojima je i pravo da sa vodenih prilaza EU vraća sve za koje na licu mesta proceni da nemaju pravo na međunarodnu izbegličku zaštitu. Na koji način će to Fronteks procenjivati, nije još precizirano.

U međuvremenu, samoproglašena vlada Libije u Tripoliju zapretila je da će evropske pomorske snage koje zađu u teritorijalne vode te severnoafričke zemlje biti meta njene ratne avijacije. EU je inače početkom ove sedmice odobrila – mimo saglasnosti Saveta bezbednosti EU i Libije – vojnopomorsku misiju protiv krijumčarskih brodova koji voze migrante ka severnim obalama Sredozemlja. Nosač aviona, ratni brodovi, dronovi, podmornice i druga ratna armada EU već se kreće ka zauzimanju položaja „u blizini libijske obale”, prenose evropski izvori.

Inače, EU će, prema jučerašnjim najavama, temu plime migranata izneti na predstojećem samitu sa Afričkom unijom, koji će se na jesen održati na Malti, i organizovaće specijalni samit u Budimpešti povodom pritiska izbeglica duž „zapadnobalkanske rute”, čiji datum održavanja nije preciziran.

Kameron iznosi uslove za ostanak u EU

Brisel, London – Pod kojim uslovima Velika Britanija prihvata da ostane u Evropskoj uniji – na inicijativu britanskog premijera Dejvida Kamerona, ova provokativna tema uvrštena je na meni svečane večere koju je Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta, juče upriličio za učesnike samita lidera EU. Tekući briselski samit je sa ovom temom ušao u istoriju, jer je to prvi slučaj u istoriji EU da šef jedne države članice iznosi zahteve pod kojim ta zemlja pristaje da nastavi život u zajednici sa sedištem u Briselu.
Pogledaj vesti o: London

Nastavak na Politika...