Izvor: RTS, 03.Apr.2014, 21:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa na ruskoj "klackalici"
U Evropskom parlamentu raspravljalo se o zajedničkom spoljnopolitičkom pravcu Unije. Posle teških reči na početku, sve je više zahteva da se preispita odnos evropske diplomatije prema Rusiji i politika uravnoteži, umesto da se preti sankcijama.
Nedostaci evropske spoljne politike, kako kažu neki nemački političari, pokrivaju se demonizacijom Rusije. Zato se otvoreno govori o diplomatskom rešenju koje bi zadovoljilo obe strane.
Austrija, pišu bečki mediji, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << predlaže evropskim partnerima plan čija je suština da Ukrajina ne bude stalno između dve vatre - zapada i istoka, odnosno da proglasi neutralnost, koja isključuje i članstvo u NATO. To je, u suštini, odjek nemačkog stava.
"Kao šef nemačke diplomatije mogu da zamislim saradnju u okviru Saveta NATO-Ukrajina, ali ne vidim put ka ukrajinskom članstvu u vojnom savezu", rekao je šef nemačke diplomatije Valter Štajnmajer.
Nemački ministar rekao je, u društvu francuskog i poljskog kolege, da je pritisak na Kijev da se opredeli između Brisela i Moskve - greška i da evropska diplomatija treba da usvoji novu politiku poštovanja prava partnera, među kojima su i zemlje kandidati za članstvo, da određuju nivo odnosa i balans politike prema dva centra moći.
Upravo je to stav Beograda od početka ukrajinske krize - ne narušiti ni evropski put, ni prijateljstvo sa Rusijom.
"Srbija je rekla preko svojih lidera da neće uraditi ništa što bi narušilo naše odnose i mi smo time zadovoljni. Potrebno je normalno postupati da bi odnosi Brisela i Moskve ostali normalini, jer je naša robna razmena milijardu evra dnevno", ističe ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin.
Od toga su čak sedamdeset šest milijardi evra prošle godine razmenile Rusija i Nemačka, čijih 6.000 kompanija posluje na ruskom tržištu, pa je u jeku pretnji sankcijama prvi čovek "Simensa" zbog posla bio kod predsednika Vladimira Putina.
Kako neki komentarišu, Nemci buše rupe i pre nego što se zid sankcija sazida.
"Kad je reč o ekonomskim sankcijama Rusiji, niko među razumnim Evropljanima ne bi želeo da ih vidi, kao ni drugo širenje krize", kaže komesar EU za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren.
Predsdnik evrozone Jerun Diselblum kaže da je zajednički interes da se smanji napetost, a time i opasnost za privredu.
Jedna od vesti dana je da je Rusija povećala cenu gasa Ukrajini na čak 485 dolara za hiljadu kubnih metra što je oko 80 odsto više od dosadašnje cene, a traži i da plati više od dve milijarde dolara duga za gas.
Podsećanja radi, evropske države, među njima i Nemačka, oko trećine potreba za energentima podmiruju uvozom iz Rusije.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
