Izvor: Večernje novosti, 17.Dec.2016, 10:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropa kažnjava, ne čeka Trampa

Brisel nejedinstven posle produženja sankcija Evropske unije Rusiji zbog Ukrajine i Sirije LIDERI zemalja Evropske unije su, uprkos protivljenju više članica, uspeli da produže sankcije Rusiji za šest meseci zbog ukrajinske krize, ali i da bi Moskvu "kaznili" zbog podrške >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu. Produžetak sankcija Rusiji nedavno je, prilikom susreta sa više vođa EU, tražio i odlazeći američki predsednik Barak Obama. Situaciju, međutim, komplikuje dolazeći šef Bele kuće koji zagovara drugačiji kurs prema Moskvi. Evropski zvaničnici nezvanično su objasnili da većina u EU želi da se, bar za neko vreme, predupredi moguća promena politike u Vašingtonu. Tramp se zalaže za smirivanje sukoba s Moskvom i savezništvo s njom. Problem u EU je što je i deo članica na toj liniji. Protiv sankcija Rusiji su posebno Italija, Mađarska, Grčka, Kipar i Austrija. Ta situacija mogla bi dodatno da se iskomplikuje dogodine posle izbora u više evropskih zemalja. Ako bi u Francuskoj, čija sadašnja vlast žestoko osuđuje podršku Rusije Damasku, došao na vlast Fransoa Fijon, došlo bi do približvanja Moskvi. Kandidatkinja na izborima u vodećoj evropskoj ekonomiji, Nemačkoj, 2017. godine, i aktuelna kancelarka Angela Merkel je po završetku zasedanja u Briselu "optužila Kremlj i Teheran za 'zločine za koje mora uslediti osveta' zbog njihove podrške Damasku". Lideri EU su u zaključcima zasedanja "ponovili privrženost međunarodnom pravu i teritorijalnom integritetu Ukrajine", i zaključenju sporazuma o pridruživanju zoni slobodne trgovine EU - Ukrajina. Stavljanje na snagu sporazuma o pridruživanju s Ukrajinom, važno za EU, pod velikim je, međutim, znakom pitanja jer su Holanđani to odbacili sa 61 odsto glasova na referendumu u aprilu. U međuvremenu, međutim, holandska vlada pripremila je predlog zakona koji će omogućiti Parlamentu da ratifikuje sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Ukrajine, iako su holandski glasači odbacili sporazum na referendumu. Zakon moraju da izglasaju i Senat i Donji dom holandskog parlamenta, što će biti teško. Za stupanje na snagu tog sporazuma je potrebna saglasnost svih 28 članica EU. U protivnom, i sami čelnici EU smatraju da bi to bio novi udarac evropskom jedinstvu. Češki premijer Bohuslav Sobotka izjavio je, posle samita EU u Briselu, da će sankcije koje je Zapad uveo Rusiji biti efikasne samo ako ih podrže i EU i SAD: - Zatražio sam od predstavnika Evropske komisije da komuniciraju sa novom američkom administracijom i koordiniraju stvari zato što smatram da ako pristup Rusiji treba da bude efikasan, morao bi da bude zasnovan na jednakom postupanju Evrope i SAD - zaključio je Sobotka. MOSKVA: APSURDI IZ BRISELA Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je saopštilo da je EU ponovo pokazala slabost odlukom da produži sankcije protiv Moskve i navodi da je "apsurdno" povezivati sankcije s obavezama Moskve prema sporazumima iz Minska o Ukrajini, budući da "Rusija igra konstruktivnu ulogu". - Bez sumnje, antiruska ograničenja su postala cilj sam po sebi za EU koja, u odsustvu drugih vrednih primera, na svaki način demonstrira svoje čuveno jedinstvo makar u ovoj sferi - navodi se u saopštenju.
Pogledaj vesti o: Barak Obama

Nastavak na Večernje novosti...