Izvor: B92, 11.Sep.2013, 17:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Eštonova: Pretnja će sprovesti plan

Strazbur, Damask -- Ketrin Ešton je danas izjavila da EU pažljivo proučava ruski plan za Siriju, ali da pretnja vojnim udarima treba da ostane kako bi se on i sproveo.

"Obraćamo veliku pažnju na ruski predlog da se hemijsko oružje u Siriji stavi pod međunarodnu kontrolu i potom uništi", rekla je visoka predstavnika EU u govoru pred poslanicima u Strazburu.

Ona je ocenila da to predstavlja znak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da se međunarodna zajednica ujedinjuje povodom rešavanja problema u Siriji i da se zamah mora održati kako bi se došlo do političkog rešenja, a stradanje civila zaustavilo.

Eštonova je, međutim, upozorila da se od Sirije traži da bezuslovno, hitno i do kraja ispuni sve što međunarodna zajednica zatraži, a to, rekla je, “nije ponašanje koje smo dosad navikli da vidimo”.

“Stoga je važno da pretnja vazdušnim uslovima ostane, jer je ona i pokrenula rusku inicijativu”, poručila je ona.

Visoka predstavnica je podvukla da je gotovo izvesno da je za napade bojnim otrovima 21. avgusta u blizini Damaska kriv režim predsednika Bašara al Asada i da očekuje da izveštaj istražitelja Ujedinjenih nacija to potvrdi.

“Stav koji smo uobličili tokom ministarskog sastanka u Viljnusu je jasan: upotrebu hemijskog oružja treba osuditi i na to snažno odgovoriti, a istovremeno tražiti političko rešenje i zbrinuti izbeglice”, rekla je Eštonova.

Ona je podsetila da je EU direktno ili preko zemalja članica već obezbedila 1,3 miljarde dolara pomoći za izbeglice, ali da to ni izdaleka nije dovoljno, jer su tokom poslednje nedelje borbe eskalirale, a mnoga naselja su se našla pod artiljerijskom vatrom.

Sirijski zvaničnik

Pristanak Sirije da se na predlog Rusije odrekne svog hemijskog oružja predstavlja pokazatelj snage zvaničnog Damaska, izjavio je danas u intervjuu američkoj agenciji AP ministar u vladi sirijskog predsednika Bašara Asada Ali Haidar. On je istakao da je, time što je pristao na ruski predlog, Damask uklonio jedan od izgovora za rat protiv Sirije, ali je dodao i da je pretnja inostrane vojne intervencije i dalje prisutna. Sirija nije pristala na predlog da svoje hemijsko oružje stavi pod kontrolu medjunarodne zajednice "iz straha od neprijatelja" i to ne treba smatrati ustupkom, rekao je Haidar. Sirijski zvaničnik je naveo da je ruski predlog i dalje "samo veliki naslov" i da detalji tek treba da se razrade. Sirija je spremna da potpiše konvenciju o hemijskom naoružanju samo ako joj taj potez ne bude nametnut, istakao je Haidar.

Eštonova je ukazala na to da je za političko rešenje koje će okončati patnje civila neophodno da se Savet bezbednosti UN diektno uključi u rešavanje krize.

"Uloga SB UN je ključna, nezamenljiva, ali on se sastoji od zemalja članica koje, nažalost ,nisu uspele da se saglase”, rekla je Eštonova i pozvala Savet bezbednosti da preuzme svoj deo odgovornosti, kako za okončanje građanskog rata, tako i za posleratnu obnovu.

Mnogo ljudi je stradalo, čitavi gradovi su sravnjeni sa zemljom i biće potrebno mnogo napora da se stvari dovedu u red”, upozorila je ona.

Većina poslanika EP je tokom diskusije u načelu podržala izveštaj Eštonove, mada su neki kritikovali tezu da pretnja silom treba da ostane.

"Odbijanje britanskog parlamenta da dozvoli intervenciju u Siriji predstavlja trijumf nacionalne demokratije protiv militantne birokratije koju vi predstavljate”, rekao je Najdžel Faraž, lider antievropske partije UKIP, čiji je govor ispraćen zvižducima.

S druge strane, nekolicina poslanika je tražila da se nad Sirijom odmah proglasi zona zabranjenog leta i da se otvore bezbedni koridori za civile.

Većina se ipak saglasila s time da treba sačekati rezultate sutrašnjeg sastanka šefova diplomatija Rusije i SAD u Ženevi pre donošenja bilo kakve odluke.

Nastavak na B92...