Izvor: Blic, 20.Jun.2013, 18:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Energetska efikasnost u BiH tek u začetku: Donose se zakoni, fale konkretni podsticaji
Stambene i druge zgrade troše čak polovinu ukupne energije koja se godišnje potroši u RS, a veliki deo te energije mogao bi se i uštedeti uz primenu mera energetske efikasnosti kod gradnje i obnove zgrada. Primena takvih mera u građevinarstvu smanjuje potrošnju energije u zgradama, ali i račune za grejanje, rashlađivanje i struju.
To pokazuje i da od primene koncepta energetske efikasnosti, koja je za BiH i RS već duže vreme obavezna na putu ka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << EU, direktnu korist imaju ne samo institucije koje treba da ispune tu obavezu već i građani. Da bi građani, međutim, mogli da uživaju u koristima koje taj koncept donosi, institucije prvenstveno treba da donesu relevantno zakonodavstvo kojim će se urediti oblast energetike i korišćenja energije u skladu sa evropskim direktivama, u entitetima i BiH.
Po rečima pomoćnika ministra za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS Miladina Gaćanovića, RS bi do kraja godine mogla u potpunosti da ima zakonsku regulativu koja se odnosi na energetsku efikasnost. Do sada je usvojen novi Zakon o uređenju prostora i građenju i primenjena je evropska direktiva o energetskoj efikasnosti u zgradarstvu.
- Na redu je donošenje zakona o energetskoj efikasnosti, koje je u završnoj fazi i kojim se generalno uređuje korišćenje energije i mere energetske efikasnosti. Tu je i zakon o obnovljivim izvorima energije, čime će se stvoriti uslovi da se ostvaruju uštede energije u zgradama, da se primenjuju tehnička rešenja koja omogućavaju korišćenje energije iz obnovljivih izvora i da se smanji ukupan negativni uticaj proizvodnje i korišćenja energije na životnu sredinu. To je poznati evropski princip 20-20-20 - ističe Gaćanović.
S obzirom na to da je smanjenje energetske potrošnje i eliminisanje gubitaka energije među glavnim razvojnim ciljevima EU, njene članice su se obavezale da će do 2020. povećati učešće energije iz obnovljivih izvora do 20 odsto, da će poboljšati efikasnost korišćenja energije za isto toliko procenata, kao i da će za 20 odsto smanjiti emisiju štetnih gasova u atmosferu. Na te principe obavezala se i BiH.
Gaćanović ističe da su Zakonom o uređenju prostora i građenju u RS stvoreni osnovni uslovi da se to primeni u oblasti gradnje. Ovaj zakon, naime, propisuje uslove i mere kojima će se obezbediti da novi objekti koji se grade moraju biti projektovani i izgrađeni u skladu s principima energetske efikasnosti, što će se na kraju dokazivati energetskim sertifikatima.
- Te mere će zahtevati određena veća ulaganja kod građenja objekata, ali će dugoročno gledano nakon sedam godina, što su pokazale analize u zemljama koje već primenjuju te mere, ta ulaganja biti u potpunosti opravdana, odnosno investitori će imati efekte - ističe Gaćanović.
Istim zakonom propisane su i mere koje se odnose na postojeće objekte i podrazumevaju da se stari objekti, kada je to ekonomski isplativo i tehnički izvodljivo, takođe pretvore u energetski efikasne. U strategiji za razvoj energetike, institucije RS su procenile da bi za ozbiljne uštede u zgradama u RS trebalo energetski obnoviti oko 136.960 starih stambenih jedinica, pri čemu bi se potrebna toplotna energija u zgradi smanjila za oko 60 odsto onoga što se sada troši. To se postiže, pre svega, povećanjem toplotne zaštite i uvođenjem efikasnijih tehničkih sistema u zgrade.
- Za povećanje energetske efikasnosti na prosečnoj zgradi izgrađenoj pre 1987. za postizanje ove uštede potrebno je uložiti oko 100 KM po metru kvadratnom površine - navedeno je u strategiji, kojom je predviđeno i da sve zgrade u RS, u narednom periodu, dobiju energetske sertifikate, a zgrade javne namene biće prve u obavezi da to učine.
Za razliku od zemalja okruženja koje nude, recimo, niže kamatne stope za kredite za izradu ovakvih niskoenergetskih objekata, u RS ovakve mere podrške još ne postoje. Predviđeno je da ih obezbedi fond za energetsku efikasnost, koji bi podsticao realizaciju mera energetske efikasnosti, pre svega u zgradama. Podsticaji su zamišljeni u obliku zajmova, subvencija, povoljnih kamatnih stopa i donacija, a ovlaštenja da ih primenjuje su u RS tek nedavno data Fondu za zaštitu životne sredine RS.
- Oni su nadležni za prikupljanje novca i za finansiranje mera, za obezbeđenje grantova, ali oni još to nisu počeli da rade jer je zakon na snazi manje od mesec dana. Sada treba da se obezbedi novac za rad tog fonda. Jedan od prihoda bi trebalo da bude i iz dela proizvedene energije iz obnovljivih izvora, zatim da to obezbedi kod komercijalnih banaka pod najpovoljnijim uslovima i slično - objašnjava Gaćanović.
Visoka potrošnja energije u zgradama
Trenutna potrošnja toplotne energije u zgradama u RS je veoma visoka i iznosi prosečno više od 200 kilovat-časova po metru kvadratnom. Najviše se to odnosi na stambene zgrade, koje čine oko 85 odsto svih zgrada u RS, a 90 odsto svih stambenih zgrada čine porodične kuće. Zgrade građene pre sedamdesetih godina prošlog veka uglavnom nemaju nikakvu toplotnu izolaciju, dok one građene pre 1980. imaju vrlo skromnu izolaciju. Takvih je, međutim, oko 80 odsto zgrada u RS.
Najčitanije SADA:
.jpg)
