Izvor: Politika, 18.Dec.2012, 22:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Emigranti sa logistikom
Bili smo nedavno u nemačkoj i belgijskoj ambasadi, na njihov poziv, i razgovarali smo o tome kako da smanjimo broj azilanata
Prema podacima zemalja EU, pripadnici romske nacionalne zajednice su, kad je reč o državama sa prostora bivše Jugoslavije, registrovani kao najčešći tražioci azila. Međutim, što se Srbije tiče, mislim da su od Roma brojniji Albanci. U procentima iskazano, Albanaca je oko 60 odsto, Roma 30 odsto, dok se deset odsto odnosi na većinski narod.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Ipak, međunarodna zajednica akcenat i ovde stavlja na Rome. Ne govori se toliko o Albancima, što se može objasniti dvostrukim aršinima predstavnika EU. Očigledno, jedni se odnose na Rome, drugi na Albance. Zato bih rekao da se suočavamo i s političkim kriterijumima. U Evropi ne shvataju da oni time stvaraju veoma nepovoljan ambijent u Srbiji, jer povećavaju etničku distancu većinskog naroda prema Romima. S tim što niko, pa ni Romi ne odlaze iz Srbije zbog poremećenih međunacionalnih odnosa, niti je iko od Roma tako nešto pomenuo, nego jednostavno traže ekonomski azil.
Rekao bih da su to oni koji smatraju da će tako lakše da prezime zimu. Mnogo je među njima korisnika materijalnog obezbeđenja i socijalne pomoći, onih koji se nadaju da će do dobijanja negativnog rešenja i povratka u Srbiju proći nekoliko meseci. Za to vreme biće smešteni u odgovarajućim ustanovama i dobijaće izvesne sume novca. To su obično višečlane porodice, s većim brojem dece. Uglavnom su iz siromašnijih, južnijih delova Srbije. Dolaze u Beograd ili u Vojvodinu, gde neko vreme borave i ponešto rade, pa onda odlaze u inostranstvo. Imaju određene kontakte sa svojim sunarodnicima koji su u inostranstvu. Oni im javljaju gde mogu da dođu, gde će duže boraviti, gde će dobiti novac... Ili, kako bi se to sad reklo, i azilanti imaju odgovarajuću logistiku.
Srbija se suočava s ekonomskom krizom, najsiromašnije stanovništvo pogotovo, i mi smo zato rekli predstavnicima međunarodne zajednice da je najveći problem sa azilantima Romima to što je od 90 do 95 odsto njih bez posla. I da moramo rešavati pre svega taj problem da bi azilanata bilo drastično manje. To znači da država Srbija treba da traži pomoć međunarodne zajednice da bi broj nezaposlenih bio smanjen, a pogotovo se to odnosi na pripadnike romske nacionalne zajednice. Zemljama EU bi se zato više isplatilo da ulažu u projekte koji će doprineti zapošljavanju Roma u Srbiji nego što izdvajaju ogromna sredstva za njihov boravak tokom nekoliko zimskih meseci. Ne kažem da ove zemlje i sad ne pomažu Rome u Srbiji, ali pitanje je u kojoj meri su projekti koje finansiraju korisni za ovu nacionalnu zajednicu. Jer neke NVO troše dragocena sredstva na manje potrebne projekte, na primer za edukaciju, a ne na one koji bi doprineli popravljanju ekonomskog položaja naše grupacije.
Mi smo u Srbiji na nivou državnih institucija pokrenuli neke akcije kako bismo ubrzali proces integracije romske nacionalne zajednice i pospešili zapošljavanje Roma. U zakonu o radu, kad je o zapošljavanju reč, postoje neki elementi pozitivne diskriminacije Roma. Isto tako, i u obrazovanju smo pokrenuli postupak primene afirmativnih mera kako bi pripadnici romske nacionalne zajednice završavali škole, dok oni koji nisu završili osnovnu školu mogu da je završe kroz projekat ,,Druga šansa”. Romskoj deci obezbeđujemo stipendije i studentske i đačke domove.
I tu ima problema jer mnogi od njih ne mogu istovremeno i da rade i da idu u školu. A mnogi moraju da rade da bi se izdržavali. Tako je romska porodica koja školuje decu najčešće u izuzetno teškom materijalnom položaju. Zato se i kaže da roditelji Romi imaju ,,nisku aspiraciju prema obrazovanju svoje dece”. A pogotovo kad vide da ni obrazovani nemaju posao. Tako da kad naš Rom završi fakultet trebalo bi da nađe posao, da bi bio dobar primer za druge. Da možemo da kažemo: Evo, on je završio školu i odmah je drugačije prihvaćen.
Mi smo nedavno bili u nemačkoj i belgijskoj ambasadi, na njihov poziv, i razgovarali smo o tome kako da smanjimo broj azilanata. Preuzeli smo obavezu da informišemo pripadnike romske nacionalne zajednice o tome da ih u zemljama EU ne čeka ,,med i mleko” nego da će se morati vrlo brzo vratiti, uz zabranu ponovnog ulaska, a zemlje unije bi preko projekata zapošljavanja, samozapošljavanja i pomoći porodicama čija se deca školuju takođe mogle da doprinesu tome da Romi ne misle da će azil rešiti njihove probleme.
*Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne zajednice u Srbiji
Vitomir Mihajlović
objavljeno: 19.12.2012
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
