Izvor: Politika, 02.Mar.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
El Greko je inspirisao i Pikasa
Trinaest portreta, Hrist i 12 apostola, posle deset godina restauracije dobili novi sjaj
Brisel – Povodom španskog predsedavanja Evropskom unijom, u Palati „Bozar” u Briselu otvorena je izložba posvećena El Greku, koja je istovremeno i uvod u obeležavanje četiri stotine godina od smrti ovog jedinstvenog umetnika.
Do 9. maja ove godine, posetioci će imati priliku da se upoznaju sa četrdesetak El Grekovih dela koja uglavnom dolaze >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz Muzeja El Greko u Toledu i Prada u Madridu.
U prvoj, od pet sala u kojima je postavljena izložba, može se videti niz slika koje su otkrivene oko 1900. godine početkom romantičarskog pokreta u slikarstvu. Sledeća sala je posvećena stvaranju Muzeja El Greko u Toledu 1910. godine i markizu De Vega Inklan, ključne ličnosti za vraćanje El Grekove reputacije u istoriju umetnosti. Zahvaljujući njemu, mnoga El Grekova dela su napustila Španiju i pronašla mesto u najpoznatijim svetskim muzejima. Slede sale pod nazivom: „El Greko i njegov atelje” i „Umetničke etape u El Grekovom stvaralaštvu”.
Najveće interesovanje svakako zaslužuje poslednja sala, kojom se izložba završava, gde se nalazi serija od 13 portreta. Hrist i njegovih 12 apostola, naslikani su između 1610. i 1614. Ovih trinaest izuzetnih portreta potpuno su pali u zaborav ali su, posle deset godina restauracije, ponovo dobili prvobitni sjaj. Samo tri od trinaest portreta su u potpunosti dovršeni. Ova jedinstvena zbirka nam pomaže da shvatimo kompleksnost El Grekove kasne faze, okarakterisane kao ekspresionizam. Postoje još dve verzije Apostolata, nastale u El Grekovom ateljeu, ali, ova, izložena u Briselu, iako nedovršena, jedina je koju je u potpunosti uradio španski majstor.
Domenikos Teotokopulos, zvani El Greko, rođen je 1541. godine na Kritu, koji je u to vreme bio protektorat Venecijanske Republike. Njegovi počeci vezani su za slikanje ikona, u čisto vizantijskom stilu. Oko 1566. godine El Greko se seli u Veneciju, gde radi i uči slikanje tokom nekoliko godina u Ticijanovom ateljeu.
Njegov stil znatno se menja za vreme boravka u Rimu, od 1570. do 1576, kada se družio s maniristima. Na većini radova iz tog perioda prepoznaje se uticaj Mikelanđela i Rafaela.
Međutim, El Greko je želeo da prenese univerzalno značenje teme kroz proces usavršavanja i pojednostavljenja. Po dolasku u Španiju, on je napustio italijansku renesansnu uzvišenost u korist opservacije i, prvi put u istoriji slikarstva, uneo psihološki momenat u izraz ličnosti koje je slikao. Zbog ovih inovacija doživeo je kritike i omalovažavanje od strane svojih savremenika.
Posle kratkog boravka u Madridu, El Greko dolazi u Toledo 1577. godine i počinje da radi za španske naručioce, ali i tu doživljava neprestane kritike, jer se ne drži ustaljenih pravila. Naručioci su, na primer, za sliku „Hrist kome skidaju odoru”, prigovorili da neke likove previše naglašava u odnosu na Hrista. Tek u drugoj polovini 19. veka ovaj rad je proglašen remek-delom.
El Greko je bio izuzetno obrazovan slikar, posedovao je veliku biblioteku i družio se s piscima i pesnicima.
Originalnost ovog umetnika proizlazi i iz činjenice da se nikada nije potpuno oslobodio vizantijskog uticaja, što je unelo posebnu toplinu u njegova dela. Pred sam kraj karijere, El Greko ide ka sve većem pojednostavljivanju i oslobađanju suvišnog, što je nadahnulo moderne umetnike 20. veka. „Otvaranje petog pečata Apokalipse”, naslikano u Toledu inspirisalo je Pikasa za čuvenu sliku „Gospođice iz Avinjona”, dok je „Agonija u vrtu” podstakla Sezana da naslika „Velike kupačice”.
M. Aksentijević
[objavljeno: 03/03/2010]
