Izvor: Akter, 23.Apr.2015, 11:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomski odnosi u usponu
Ambasador Turske u Srbiji Mehmet Kemal Bozaj ocenio je da su ekonomski odnosi dve zemlje u usponu a politički zastoj od pre par godina u potpunosti prevaziđen
On, takođe, kaže da Turska, snažno podržava put Srbije ka članstvu u EU kao pregovarački proces jer je i njoj samoj, bez obzira na dužinu procesa, pomogao da izgradi konkurentnu ekonomiju i radi na reformi institucija.
"Mislim da odnosi >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << Srbije i Turske imaju svetlu budućnost, dve zemlje su veoma praktične, razumeju se i govore istim jezikom odnosno razumeju gde mogu da profitiraju. Srbija je za nas zemlja od centralnog značaja, gledamo je kao strateškog partnera, jer se stabilnost i ekonomski razvoj Srbije reflektuju na stabilnost i razvoj čitavog regiona," rekao je on.
Prema njegovim rečima, zastoj izazvan medijskim tumačenjem izjava tadašnjeg premijera, a danas predsednika Turske, Tajipa Erdogana o Kosovu, Turskoj i one "kompletno izmišljene o Bošnjacima" u potpunosti je prevaziđen o čemu svedoče razmene poseta i susreti zvaničnika, investicije i ekonomska saradnja.
"Možemo da imamo razmimoilaženja ali važno je da ako ima nesporazuma možemo kao dobre komšije da razgovaramo, da ih razjasnimo i prevaziđemo, " rekao je on, podsećajući da je premijer Ahmet Davutoglu prošlog juna kao šef diplomatije boravio u Srbiji gde se se sastao sa predsednikom Nikolićem, premijerom Vučicćem i kolegom Ivicom Dačićem i da su obe strane potvrdile političku volju da poboljšaju bilateralne odnose na svim planovima.
Ta volja je još jednom odlučno potvrđena prilikom susreta dvojice premijera u Davosu. Posle toga usledili su i drugi susreti, a najnoviji je poseta predsednice skupštine Maje Gojković koja je u Turskoj razgovarala sa predsednikom, premijerom i predsednikom parlamenta.
Bozaj očekuje da će do novih poseta na visokom nivou doći posle pralamentarnih izbora u Turskoj u junu.
"Gojkovićeva je podsetila našeg premijera da ga je srpski kolega Vučić u Davosu januara prošle godine pozvao da poseti Srbiju sa velikom delegacijom investitora. Naš premijer je rekao da planira dolazak u Srbiju posle izbora, a i predsednik Erdogan je rekao da će doći u pogodnom trenutku," rekao je on.
Kada je reč o ekonomskoj saradnji i investicijama ambasador ukazuje da turske direktne investicije u Srbiji trenutno vrede 50 miliona dolara, što to nije veliki iznos niti odslikava naše odlične odnose, ali da je sada pravi trenutak da se povećaju.
Pre nego što odluče da investiraju u nekoj zemlji turski investitori kao i svi traže tri stvari - ekonomsku stabilnost, zakonodavni okvir i dobre finansijske uslove, a Srbija sve to ima, napomenuo je on.
Prema njegovim rečima, trgovinski odnosi Turske sa zemljama u okruženju dobili su zamah dolaskom turskih banaka jer to investitorima daje sigurnost i omogućava im da lakše finansiraju.
"Sa srpskom vladom radili smo na razvoju saradnje u finansijskom sektoru. Imali smo veoma dobro iskustvo sa Halk bankom u Makedoniji, tako da su njihove delegacije došle i i proverile razne banke u Srbiji. Po njima, Srbija je dobro mesto za ulaganje jer je stabilna a finansijsko tržište obećava. Odlučili su da kupe većinski udeo u Čačanskoj banci što je i učinjeno," napomenuo je ambasador.
Dolazak Halk banke će, kako je ocenio, biti prelomni trenutak u bilateralnim ekonomskim odnosima jer će ne samo dovesti investitore već će otvoriti i dobru kreditnu liniju za mala i srednja preduzeća u Srbiji.
Prema njegovim rečima turski investitori i vlada "vole izazove" a Srbija je prirodno mesto za ulaganje za Tursku.
Kada je Davutoglu prošlog juna došao u Srbiju, premijer Vučić mu je rekao da su Srbiji posle poplava najpotrebniji strani investitori - a jedna od investicija koja je rezultat tog razgovora je ulaganje u propalu fabriku u Krupnju, koja nije radila 35 godina a gde je danas turska firma Džinsi otvorila fabriku kao svoju drugu proizvodnu jedinicu.
Drugi primer je ruinirani hotel u Aleksincu, na autoputu, na pola puta od Minhena do Istanbula, koji je obnovljen i koji će biti otvoren u maju a čiji restoran već radi, naveo je on.
Ambasada je nedavno dovela i ekspertski tim da proceni mogućnost daljih ulaganja u Srbiju koji je zaključio da potencijal imaju slobodna trgovinska zona u Subotici i sektor informacionih tehnologija, dodao je ambasdor.
Kada je reč o energetskom sektoru i posebno Turskom toku, on je rekao da još ništa nije rešeno ali da veruje da će taj projekat naći investitore.
"Još uvek radimo na studiji izvodljivosti za Turski tok koja će nam dati potrebne informacije. Ali postoji niz opcija, naćićemo regionalna rešenja za energetski transport."
Na pitanje da li ambasada još angažovana u Sandžaku gđe je svojevremeno posredovala u pomirenju islamskih zajednica on je rekao da je akcenat trenutno najviše na ekonomskom prosperitetu.
"Mi smo se, kao zemlja sa blizu pet miliona državljana bošnjačkog porekla, angažovali da pomognemo u koordinaciji komunikacije islamske zajednice sa vlastima i prevazilaženju podela unutar islamske zajednice, ali verujem da tamnošnji lideri sada mogu sami da prevaziđu probleme kada se jave," rekao je on.
Sandžački Bošnjaci su, kako je napomenuo, već umorni od podela i vise ih interesuje da dobiju posao jer je stopa nezaposlenosti tamo preko 50 posto.
"Mi smo sada više koncentrisani na to da im kroz investiranje donesemo ekonomske aktivnosti i prosperitet nego na međusobne borbe za vlast, " naveo je ambasador.
Na pitanje kakvo je raspoloženje u Turskoj prema evropskim integracijama s obzirom na dugu istoriju pristupnih pregovora, on je rekao da je taj proces Turskoj pomogao da izgradi konkurentnu ekonomiju, donese bolje zakone i reformiše institucije ka demokratskijem društvu.
"Vrednosti i standardi EU su univerzalne vrednosti i standardi, demokratije, vladavine prava, ljudskih prava, tržišne ekonomije. To je bio veoma važan proces za nas jer nas je naveo da sredimo stvari kod kuće i da dostignemo više standarde u mnogim stvarima," naveo je Bozaj.
Turska je, kako je dodao, i dalje posvećena ulasku u EU i veruje da je spremna da postane članica, kada Evropa za to bude spremna.
"Srbija je po našem mišljenju prirodni deo i član EU, biće joj potrebno vremena, to je težak put ali mi taj proces podržavamo, jer je dobar za ceo region i za odnose Srbije i Turske," zaključio je Bozaj.
Upitan kako komentariše teze o neo-osmanizmu odnosno nastojanju Turske da povrati uticaj na području nekadašnjeg Osmanskog carstva, on je ocenio da taj termin koriste oni koji ne razumeju čemu Turska zapravo teži.
"A to je da bude prisutnija i unapredi međusobnu saradnju u skladu sa dinamikom globalizacije i to u svim zemljama u okruženju, poput Srbije, Albanije, Makedonije, Bosne. Isto to rade Nemci, Italijani, Amerikanci, Japanci, Kinezi. To je realan svet u kojem se traga za ekonomskim prosperitetom i stabilnošću u okvirima ekonomske fer utakmice," zaključio je Bozaj.
To što je Turska u tim nastojanjima usredsređena na nekadašnja područja Otomanskog carstva po njemu je stvar geografske blizine a ne istorije.
On ipak potvrduje da Turska ima zacrtanu strategiju do 2023. godine kada se navršava stogodišnjica proglašenja republike.
"Mi smo šesnaesta najjača ekonomska sila u svetu i šesta u Evropi i naš cilj je da do 2023. na 100 - godišnjicu Republike, postanemo deseta ekonomska sila u svetu. Za to ćemo raditi naporno i sarađivati sa svim prijateljskim zemljama na opštu dobrobit," zaključio je on.
.jpg)
