Izvor: Vostok.rs, 09.Nov.2012, 19:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomija: u prašumama zone evra
09.11.2012. -
Neke zemlje Evrope mogu da se suoče sa tehničkom recesijom u 4. kvartalu tekuće godine, smatra premijer i ministar finansija Luksembruga Žan-Klod Junker, koji takođe stoji na čelu stalnog Savetovanja ministara finansija zemalja zone evra, čije mišljenje navodi danas agencija Blumberg.
Problemi zone evra toliko se prepčiću da je ponekad vrlo teško odrediti odmah gde je najslabije mesto. Prave prašume... Otuda u državama >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << EU i lavina protesta onih koji se ne slažu sa vanrednim merama za prevladavanje krize koje donosi vlada. Masovna istupanja radnika dešavaju se u većini zemalja Juga zone evra. Primeri su dobor poznati!
Kako saopštavaju, na primer, portugalski mediji, postali su poznati nedavno detalji novog budžeta, gde je označen rast poreza i smanjenje plata državnih službenika. Socijalistička partija je nazvala budžet atomskom bombom za ekonomiju.
U cnetru Madrida hiljade ljudi je skandiralo: Nemamo ništa, tako da mi nećemo platiti!
Ništa manje složena situacija nije ni u Italiji, a u Grčkoj ona se komplikuje time što će bar do četvrtka u Grčkoj trajati masovni štrajkovi protiv pooštravanja štednje. Obično u Atinama se donosi odluka o budžetu za narednu godinu na poslednjem parlamentarnom zasedanju pred Božić, ipak ovog puta je glasanje pomereno ranije na insistiranje partnera iz zone evra, koji zahtevaju jasnost do zasedanja Evrogurpe 12. novembra.
Vodeći stručnjak za pitanja evropske integracije Ruske akademije nauka Boris Frumkin deli tačku gledišta mnogih međunarodnih eksperata o tome da je problem napretka ekonomije u kriznim zemaljama EU direktno vezan sa tim što sredstva banaka zone evra ne idu u realni sektor, već završavaju na različitim računima regulatora i nacionalnih Centralnih banaka zone evra. On kaže:
- Takva tendencija postoji! Tačnije novcem se zalivaju bankarske jame, slikovito govoreći. Novac ostaje u bankarskoj sferi i ne odlazi dalje u realni sektor, za koji je i namenjen. Ovde su dva razloga. Osnovni se sastoji u tome što sada zbog pooštravanja bankarskog nadzora i regulisanja u okviru EU nacionalne banke treba da uvećavaju bankarske rezerve, pripisane Evropskoj centralnoj banci. Jednom rukom se zapušavaju iste te rupe relativno jeftinim kreditima, kupovanjem državnih obligacija od strane ECB, a sa druge strane se teraju iste te banke da povećavaju kapitalizaciju, tačnije novac finansijske institucije moraju da ne puštaju iz svojih ruku.
Naš ekspert Boris Frumkin pomenuo je još jednu važnu činjenicu koja koči dolazak novca u realnu ekonomiju. To je značajni pad poverenja investitora: industrijalaca i preduzimača, prema bankarskom sektoru, negativne ocene njegove budućnosti.
Na šta može da računa upravo realni sektor zone evra? – pitali smo Borisa Frumkina. On odgovara da se sada u EU vrši veliki rad na pripremi program arazvoja industrije i pojedinih njenih grana:
- Odavno je vreme da se dopunjuje već usvojena strategija EU do 2020. godine sa ciljem da se dovede udeo industrije u opštem unutrašnjem bruto proizvodu do 20%, zato što je sada ona pala do 18%. Desila se određena deindustrijalizacija Evrope. Sada se postavlja pitanje njene reanimacije na osnovu naprednih tehnologija. Otuda i programi industrijskog razvoja sa akcentom na mala i srednja preduzeća, kojih je u EU 23 miliona. Upravo ona su nekada bila osnova dinamičnog razvoja EU.
Po mišljenju našeg eksperta Borisa Frumkina sada je kao nikada u Evropi aktualno pitanje uzajamne modernizacije i bankarskog sektora i industrije, ako želimo da je vidimo sasvim konkurentnom.
Izvor: Glas Rusije, foto: SXC.hu
