Izvor: Mondo, 09.Maj.2019, 10:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekologija, Srbija, EU: Daleko smo...
Ulazak Srbije u Evropsku uniju zavisiće od mnogo stvari i standarda koje treba da ispuni. A ekologija je jedno od najvažnijih pitanja. Nažalost, tu nas čeka mnogo posla.
Foto: Mondo/Goran Sivački ilustracija
Gde god da "zagrebete" ekologija "ispliva". Industrija, vazduh, voda, poljoprivreda, saobraćaj, turizam...
Ovo je izuzetno važno pitanje svake zemlje, a pogotovo Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << i to ne samo zato što je to jedna od tema na putu ka ulasku u Evropsku uniju, već, pre svega, zbog nas samih.
Ekologija i EU: Biće teško, moramo da pomognemo svi
I predstavnici države priznaju da nas u ovoj oblasti čeka veliki, veliki, ogroman posao. A problema napretek. I biće veoma skup proces. Samo za tri najskuplje direktive u sektoru voda i otpada je potrebno uložiti oko 7,2 milijarde evra.
Državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Ivan Karić sapštio je sredinom marta, blago rečeno, porazan podatak, da je od 26-27 zakonskih i podzakonskih akata u prošloj godini usvojen SAMO JEDAN.
"Ekološko zakonodavstvo nam je tek na 20% od planiranog. Kasnimo i to moramo da ubrzamo", rekao je tada Karić.
Ekologija - to će biti BOLNO pitanje za Srbiju
Poglavlje 27 u pregovorima sa Evropskom unijom, a reč je upravo o ekologiji i ekološkim pitanjima i standardima, još nije otvoreno. Trebalo bi da bude do kraja godine, ali kao da ne postoji dovoljno odlučna volja u državi da se ovim pitanjem ozbiljno bavi.
"Malo para, još manje muzike", naziv je godišnjeg izveštaja o napretku Srbije u pripremama za pregovore o članstvu u Evropskoj uniji u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, koji je predstavila grupa civilnih organizacija okupljena u udruženje "Koalicija 27".
Izveštaj analizira napredak u zakonodavstvu, zaštiti kvaliteta vazduha, vode, upravljanje otpadom, hemikalijama, zaštiti prirode, u oblastima buke, šumarstva i klimatskih promena i to kroz prizmu finansiranja, koje se ocenjuje kao neadekvatno potrebama, često nenamenski ali i nedovoljno korišćeno, budući da i mali obim dostupnih sredstava ostaje neinvestiran.
Gušimo se u smeću: Srbija na divljim deponijama KOALICIJA 27 ima osam članica
Izveštaj je zajedno pripremilo osam članica Koalicije 27: Alternativa za bezbednije hemikalije, Beogradska otvorena škola, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Mreža za klimatske akcije Evrope (CAN Europe), Centar za unapređenje životne sredine, Inženjeri zaštite životne sredine, Mladi istraživači Srbije i Svetski fond za prirodu (WWF), kao i RES fondacija.
Izveštaj analizira period od marta 2018. do februara 2019. godine, a njegovom predstavljanju prisustvovao je i ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan.
Gde smo trenutno u ovoj oblasti u vezi sa pregovorima sa EU?
Pregovaračko poglavlje 27, uprkos najavama, nije otvoreno. U oblasti zakonodavstva i primene ostvaren je mali pomak. Međutim, mnogo toga nije realizovan, navodi "Koalicija 27".
Strategija kvaliteta vazduha još nije usvojena, kao ni strategija zaštite prirode, dok zakon o klimatskim promenama još nije prošao skupštinsku proceduru za usvajanje.
Sredstva izdvojena budžetom za 2018. godinu za zaštitu životne sredine i ublažavanje klimatskih
promena daleko su od dovoljnih, ali zabrinjava činjenica da je Ministarstvo zaštite životne sredine
realizovalo malo više od polovine predviđenih sredstava za rad, stav je "Koalicije 27".
Ako se tome doda i činjenica da Zeleni fond još nije operativan, kao i ukidanje namenskog karaktera sredstava prikupljenih na osnovu naknade za zaštitu životne sredine, "ostaje utisak da životna sredina (i dalje) nije prioritet Vlade Srbije", navodi "Koalicija 27".
Zanimljivo, krajem 2017. godine, dakle pre godinu i po dana, Koalicija 27 predstavila je izveštaj o pripremama Srbije za otvaranje Poglavlja 27.
Pročitajte kakve su tadašnje primedbe Koalicije 27 bile (nije se mnogo odmaklo, očigledno):
• propisi se ne usvajaju predviđenom, a još manje neophodnom dinamikom;
• proces donošenja/usvajanja propisa suviše često se dešava van očiju javnosti i ne uključuje sve zainteresovane strane;
• usvojeni propisi se u praksi često sprovode na neadekvatan način;
• nedovoljni kapaciteti za nadzor, poput manjka kapaciteta inspekcijskih službi dodatno doprinose negativnoj situaciji, što ozbiljno narušava željenu sliku efikasnog sistema zaštite životne sredine u Republici Srbiji;
• za životnu sredinu se ne izdvaja dovoljno finansijskih sredstava, što dodatno otežava stanje;
• sredstva izdvojena za ovu namenu često se nenamenski troše ili se čak vraćaju neutrošena u budžet.
.jpg)
