Izvor: RTS, 11.Dec.2017, 00:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Eko taksom do čistije životne sredine
Budžet za Ministarstvo zaštite životne sredine za iduću godinu biće oko 5,58 milijardi dinara. Nešto je veći nego prošle godine, ali Srbija i dalje za zaštitu životne sredine izvaja 10 do 20 puta manje od većine evropskih zemalja. Poglavlje 27 jedno je od najvažnijih i najskupljih u procesu pridruživanja EU, a procenjuje se da u sledeće dve decenije treba uložiti oko 12 milijardi evra u čistiju životnu sredinu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Procenjuje se da je potrebno skoro pet milijardi evra investicija da bi se izgradila postrojenja za preradu otpadnih voda. Sada se prečišćava manje od 10 odsto otpadnih voda.
"Nerešavanje problema iz ove oblasti dovodi do zagađenja svih naših medijuma životne sredine i vazduha i podzemnih i nadzemnih voda i zemljišta, a samim tim i našeg zdravlja", kaže pomoćnik ministra zaštite životn sredine Filip Abramović.
Na zdravlje stanovništva svakako utiče i nekontrolisano bacanje posebnih tokova otpada, zbog čega je i uvedena ekološka taksa po sistemu zagađivač plaća, kako bi se stimulisala reciklaža. Prošle godine u državnu kasu od eko takse slilo se oko sedam i po milijardi dinara.
Za ovu godinu trebalo bi da se od eko taksi naplati 10 milijardi dinara, što je skoro dva puta više nego što je budžetom predviđeno za životnu sredinu. Država duguje reciklerima naknadu za prerađeni otpad.
"Recikleri potražuju od države deo za 2015. godinu, za 2016. i kompletnu 2017. godinu. Problem je što ne znamo ni kad ćemo se naplatiti", ističe Nikola Egić iz Udruženja reciklera Srbije.
U Srbiji se reciklira manje od deset odsto otpada, u Hrvatskoj oko 20 odsto.
"Sredstva, kada hoćete raditi bilo šta u životnoj sredini, moraju tačno biti naznačena od koga uzimate i njemu morate da vraćate ta sredstva", kaže savetnik za životnu sredinu Hrvatske Viktor Simončić.
U Sloveniji se izdvaja preko 300 miliona evra za životnu sredinu, šest puta više nego u Srbiji.
"Slovenija je u prošloj godini zvanično po statističkim podacima, 61 odsto komunalnog otpada slala u reciklažu. To je, ako uporedite sa ostalim zemljama EU, u samom vrhu", napominje Filip Kokalj sa Mašinskog fakulteta Maribor.
U mnogim zemljama odlaganje otpada na deponije je zabranjeno a izdvajanja iz budžeta za životnu sredinu su i do šest odsto BDP-a.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
