Izvor: Kurir, 12.Jan.2012, 14:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EVROPSKI POSLANICI ZA EU KANDIDATURU SRBIJE
BRISEL - U Evropskom parlamentu (EP) u Briselu podržan je stav da vođi Evropske unije u martu odobre Srbiji status kandidata za članstvo, uz zahteve da se o tome što pre pokrenu i pregovori, prvenstveno o poglavljima vladavine zakona i pravosuđa.
BRISEL - U Evropskom parlamentu (EP) u Briselu podržan je stav da vođi Evropske unije >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << u martu odobre Srbiji status kandidata za članstvo, uz zahteve da se o tome što pre pokrenu i pregovori, prvenstveno o poglavljima vladavine zakona i pravosuđa.
To su istakli skoro svi poslanici koji su u Spoljnopolitičkom odboru EP razmatrali predlog rezolucije kojom se traži da Evropski savet da "zeleno svetlo" za kandidaturu Srbije, "pod pretpostavkom da će srpske vlasti dotle ispuniti uslove utvrđene na zasedanju vođa EU u decembru 2011".
Poslanik Jelko Kacin, izvestilac EP za Srbiju, koji je podneo predlog rezolucije, istakao je da je Srbija sprovedenim reformama, potpunom saradnjom s Haškim sudom i dijalogom s Prištinom u mnogome ispunila sve ključne ciljeve, na koje je ukazala i Evropska komisija u povoljnom Mišljenju o napretku Srbije, u oktobru prošle godine.
Kacin je ukazao i na to da je Srbija suočena sa izazovima u regionu, posebno kad je reč o Kosovu, ali je priličan napredak ostvaren, budući da pre godinu dana uopšte nije bilo dijaloga između Beograda i Prištine.
"Stanje u vezi s Kosovom jeste nezadovoljavajuće, ali je predsednik (Srbije Boris) Tadić pozvao na uklanjanje barikada i Beograd je učinio sve što je u njegovoj moći da se te barikade uklone i omogući slobodan promet ljudi, robe i kapitala", rekao je Kacin.
Još dve rasprave pa rezolucija
Rezoluciju o Srbiji parlament EU bi trebalo da usvoji posle još dve rasprave, na plenarnom zasedanju početkom marta, nedelju dana pre moguće odluke vođa EU o davanju kandidature Srbiji. Kacin je, isto kao i većina učesnika u raspravi, ukazao na to da se Srbija, kao i region, suočava i s velikim izazovima u vladavini prava i borbi protiv "sistemske korupcije".
On je naglasio da se u pravosuđu mora omogućiti profesionalcima da svoj posao obavljaju nezavisno i odgovorno, ali je, međutim, primetio da je reforma pravosuđa i jačanje vladavine zakona dugotrajan proces koji traje godinama.
Pojedini poslanici su upozorili i na to da poslovni krugovi u Evropi imaju zamerke na srpske zakone kad je u pitanju sigurnost poslovanja i zatražili da vlada u Beogradu učini korake ka temeljitijoj reformi pravosuđa.
Jedan zvaničnik Evropske komisije je objasnio da je ta reforma u Srbiji uveliko odmakla, da je to zaključak i nezavisnih stručnjaka, a da su vlasti u Beogradu krenule u takvu sveobuhvatvnu reformu pravosuđa i pre samog početka pregovora o članstvu s EU. U raspravi su se čule ocene da bi status kandidata za Srbiju bio i važna poruka svima na Zapadnom Balkanu da se proces proširivanja EU nastavlja.
Čule su se i zamerke na to što je Nemačka u decembru prošle godine zaustavila odobravanje kandidature za članstvo Srbiji, ali je nemačka poslanica Doris Pak rekla da nije samo Nemačka imala primedbe, već i druge zemlje. Doris Pak je primetila da su u decembru na severu Kosova bili napadnuti nemački i austrijski vojnici Kfora, ali je dodala da se i ona zalaže za status kandidata za Srbiju.
U raspravi je slovenački poslanik Ivo Vajgl podržao stav da se Beogradu odobri novi korak ka članstvu u EU i rekao da želi da uputi čestitke Srbima za predstojeću pravoslavnu Novu godinu.
U nacrtu Rezolucije o evropskoj integraciji Srbije ističe se da bi, s obzirom na u oktobru 2011. dato Mišljenje Evropske komisije o napretku Srbije, pregovori o članstvu s Beogradom "trebalo da počnu što pre, čime bi se pokazala predanost Evropske unije perspektivi te zemlje za ulazak u EU". Jer, kako je naglašeno, EP "smatra da su ostvareni ključni prioriteti na koje je Evropska komisija ukazala u Mišljenju, kao i da se nastavljaju reforme" u Srbiji.
Parlament pozdravlja napredak Srbije
Prema nacrtu rezolucije, EP "pozdravlja napredak Srbije u procesu reformi" i poziva vlasti u Beogradu da iskoriste vreme do zasedanja vođa EU u martu "za delatno angažovanje u dijalogu s Prištinom kako bi u potpunosti primenile utanačene dogovore, kao i da se nađu rešenja za puno učešće Kosova u regionalnoj saradnji, uključujući trgovinu".
Parlamentarci EU ukazuju da "dalji napredak Srbije u integraciji u Evropsku uniju zavisi od napretka u obezbeđivanju 'merila iz Kopenhagena'", koje je EU utvrdila kad je reč o učvršćenju političke demokratije i funkcionalne tržišne privrede u zemljama koje žele da postanu članice Unije.
S tim u vezi se posebno naglašava potreba jačanja vladavine zakona, poštovanja ljudskih prava, kao i "boljeg delovanja tržišne privrede". EP traži da svi u regionu budu uključeni u saradnju, a posebno se pozdravlja podrška Srbije i Hrvatske Bosni i Hercegovini, kao i doprinos koji su predsednici Boris Tadić i Ivo Josipović dali jačanju veza Srbije i Hrvatske.
Takođe se pozdravlja to što su srpske vlasti predale pravdi preostale odbegle optuženike Haškog suda, Ratka Mladića i Gorana Hadžića, uz napomenu da je nužno istražiti koje su "mreže podrške koje su oni imali, posebno u vojnim i civilnim bezbednosnim službama".
Borba protiv korupcije
Evropski parlamentarci pozdravljaju napredak u borbi protiv korupcije u Srbiji, ističući odluke Ustavnog suda o sprečavanju sukoba interesa na javnim položajima, ali napominju da postoje "povezani interesi političkih stranaka i tajkuna da održe sistemsku korupciju - što je opšti problem u regionu".
U predlogu rezolucije se od srpskih vlasti traži jačanje državnih tela za bitku protiv korupcije i podvlači da je "istinska vladavina zakona nužna za privlačenje stranih investicija i brži prelazak ekonomije na slobodno tržište".
"Postojanje monopola s tim u vezi ozbiljno narušava taj prelazak", ocenjuje se u dokumentu EP i poziva vlada u Beogradu da i dalje usvaja mere kako bi se ti monopoli ukinuli, a veće olakšice dale za osnivanje malih i srednjih preduzeća.
Takođe se ukazuje na "mnoge nepravilnosti posebno u privatizaciji i javnim nabavkama", traži tačno utvrđivanje javnog vlasništva kako bi se "obezbedilo sigurno i predvidivo poslovanje", a predočava se i nužnost "nastavka restitucije privatne imovine i sprečavanje da privatni interesi otuđuju javna dobra".
