Izvor: Politika, 16.Avg.2013, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU tek na pola puta izlaska iz krize
U sedamnaestočlanoj evrozoni skromni privredni uspeh nekolicine država ne odslikava stanje celine
Svetske berze ravnodušno su u sredu ispratile vest da je evrozona izašla iz najduže recesije u kontinentalnoj Evropi u poslednjih 40 godina. Na finansijskim tržištima sveta, evro nije skočio, dok su akcije evropskih kompanija tek neznatno poskupele posle informacije da evrozona beleži prvi rast proizvodnje od trećeg kvartala 2011. godine.
Oživljavanje nemačkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << građevinarstva nakon izuzetno hladne zime, prolećna potrošačka groznica u Francuskoj i nagli skok portugalskog izvoza izveli su evrozonu iz šestog kvartala recesije.
U zajednici 17 država skromni privredni uspeh tri članice ne odslikava privredno ni finansijsko celine, niti naprečac razrešava brojne strukturne probleme Evropske unije, koje je razgolitila tekuća dužnička kriza. Ukupni dug zemalja članica evrozone je tokom krize, uprkos merama „stezanja kaiša”, u stalnom porastu tako da sada dostiže 92 odsto BDP-a.
Berzanski oprez prema vesti o izlasku evrozone iz recesije zasnovan je stoga na nizu dilema. Je li evropska monetarna unija od sada na trajnom putu rasta privredne proizvodnje, ekonomskog oporavka i oživljavanja tržišta rada? Da li će tempo rasta proizvodnje biti u stanju da hitro usisa milione Evropljana bez posla? Konačno, da li se antikrizni recept Brisela – zasnovan na budžetskim rezovima javne potrošnje, zaštiti bankarskog sektora i obaranju cene ljudskog rada – konačno pokazao kao uspešan?
Nesigurni u odgovore, brokeri na Volstritu ubeđivali su i juče investitore da je rano za zaletanje na evropsko tržište hartija od vrednosti. Na berzama znaju da je privredni vaskrs evrozone tek deo dramatične bitke sa dužničkom krizom i sve dubljom egzistencijalnim jazom između severa i juga EU, čija rešenja zavise od niza političkih i društvenih rizika.
„Glavni predstojeći događaj koji nosi rizik u Evropi su izbori u Nemačkoj, koji bi mogli dovesti do daljih nestabilnosti”, prenosi američka mreža Si-En-Bi-Si.
U trenutku skromnog i selektivnog privrednog oporavka, Evropa je bremenita nedoumicama. Da li će Angela Merkel, odlučni protivnik daljeg oprosta grčkih dugova, ubedljivo pobediti na nemačkim izborima 22. septembra? Hoće li Mađarska, kojoj je EU ove sedmice naprečac uskratila 13 od 15 razvojnih programa, biti spremna da ispuni sve uslove Brisela za isplatu obećanog novca? Kako će Evropska centralna banka uspeti da nagovori bankarski sektor da ipak olakša uslove kreditiranja privrede i potrošača?
„Evropa je već prešla više od pola izgubljene decenije”, smatra Beri Ajhengrin, ekonomski ekspert sa Univerziteta Kalifornija.
Petu godinu u privredno-finansijskom urušavanju, evrozona danas više podseća na Južnu Ameriku u izgubljenoj deceniji osamdesetih godina 20. veka, nego na istočnu Aziju u trenutku zaleta iz krize 1997. Južna Amerika ratosiljala se svoje krize, tek nakon istorijskog otpisivanja nenaplativih dugova.
Tanja Vujić
objavljeno: 16.08.2013.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
