Izvor: NoviMagazin.rs, 22.Jul.2016, 14:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU strahuje od Trampovog izolacionizma
Strah evropskih saveznika da bi republikanski kandidat Donald Tramp, u slučaju da postane predsednik SAD, usmerio politiku prevashodno na rešavanje unutrašnjih pitanja i oslabio savezništvo s Evropom, uključujući preispitivanje obaveza unutar NATO, potvrdila je i nezvanična šefica diplomatije EU Federika Mogerini.
Visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << EU je u Vašingtonu stavila do znanja da su "SAD i EU potrebni jedno drugom, jer niko sam ne može da se izbori sa svetskim izazovima i zato i za EU snažniji NATO znači snažniju Evropu".
Mogerini je time podsetila i na glavne poruke nedavnog susreta vođa NATO da sve članice mogu računati na zajedničku odbranu i solidarnost.
"Sudbina nam je da ostanemo zajedno", podvukla je Mogerini obrazlažući novu globalnu bezbednosnu strategiju EU u Karnegi fondaciji pred američkom elitom. Ona je time jasno ciljala na bojazan mnogih čelnika na vlasti i političara u Evropi da bi s Trampom Amerika mogla da se okrene izolacionizmu.
I mada nije poimence spomenula Trampa i izričito njegovo upozorenje da Amerika ne bi automatski branila recimo baltičke zemlje dok ne preispita šta su one učinile za savezništvo s Amerikom, Mogerini je naglasila je da jedino može da se nada "da će budući američki predsednik ulagati istu snagu (kao dosadašnji šef američke vlasti) u jačanje saradnje s obe strane Atlantika".
Veliko političko uzbuđenje i uzrujanost naročito na istoku EU je izazvala Trampova ključna poruka "Amerika najpre" i "amerikanizam, a ne globalizam", što je dosledno potvrđeno i opaskom o "ne-automatskom branjenju baltičkih država" od neke pretpostavljene "ruske agresije".
Tramp to nije jasnije obrazložio, a političari i analitičari u Evropi njegovu izjavu tumače i kao prekorevanje Evropljana što ulažu mnogo manje nego SAD u NATO odbrambeni sistem, ali su svi saglasni da to je samo deo sveukupnog Trampovog viđenja budućnosti.
Komentatori u nekim zapadnoevropskim medijima su u svemu tome čak prepoznali zamisli među američkim političarima s početka 40-godina prošlog veka, koji su iskazivali izvesno razumevanje za Hitlerov nacizam i antisemitizam i otud tražili, kao recimo Henri Ford, da Amerika ne ulazi u rat u Evropi.
Iako se u osvrtima prihvata da je teško Trampove poglede poistovetiti s takvom vrstom izolacionizma, ipak se ukazuje na to da republikanski kandidat za predsednika SAD tvrdi da govori u ime većine Amerikanaca kojima su "dojadili propali ratovi na Bliskom istoku", koje je počeo Džordž Buš i s poražavajućim ishodom i pojavom globalnog islamskog terorizma nastavio Barak Obama.
Pa otud i ključno Trampovo geslo "amerikanizam, a ne globalizam", primećuju neki analitičari i upozoravaju da se tu ogleda ono što je zajedničko ne malim delom i Amerikancima i Evropljanima: rascep između otvorenosti prema svetu i nacionalizma.
Nema sumnje da je to i posledica nerešavane ekonomske i socijalne krize, masovne imigracije i s tim sve više povezivanog islamskog terorizma ne samo u evropskim i američkim masama, već i političkim snagama i, otud, kako se upozorava, Tramp jeste viđen kao realna opasnost ako se približi Beloj kući.
Tramp je, primećuje se, poručio i da će tražiti da se preispitaju međunarodni trgovinski sporazumi Amerike sa ključnim svetskim činiocima.
Visoka predstavnica EU Federika Mogerini je pred probranom američkom publikom u Karnegi fondaciji podvukla da je za Evropu ključno važna saradnja s Obaminom administracijom u rešavanju krize u Siriji, bici protiv terorističke Islamske države, novom frontu koji se otvara u Libiji, kao i u rešavanju izraelsko-palestinske krize.
Ona je naročito istakla da je ovih dana u Briselu američki državni sekretar Džon Keri bio prvi šef američke administracije koji je učestvovao na zasedanju ministara inostranih poslova EU, "i to samo par dana pošto je na samitu NATO u Varšavi jasno potvrđeno kao nikad važno jedinstvo SAD i Evrope".
I Keri je podvukao koliko je strategijsko savezništvo i upliv Amerike na Evropu trajni sastavni deo američke svetske politike i tako je vidljivo podsetio na ogromne žrtve koje su Amerikanci dali upravo u dva svetska rata u Evropi i time jasno predočio da Evropljani svoju slobodu duguju i Americi.
