Izvor: B92, 20.Mar.2015, 12:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU se snašla, šta bismo mi bez gasa
Evropa je spremnija da izađe na kraj sa eventualnim prekidom isporuka ruskog gasa preko Ukrajine nego što je bila za vreme gasne krize 2009.
Jedino Bugarska ne bi bila sposobna da zameni taj uvoz tokom kraćeg prekida, pokazalo je novo istraživanje.
Međutim, snabdevanje tržišta Srbije, kao i još nekih manjih tržišta gasa u regionu, i dalje u velikoj meri zavisi od tranzita kroz Ukrajinu, preneo je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Euraktiv Srbija.
Od šest tržišta gasa u EU sa tražnjom većom od 30 milijardi kubnih metara godišnje (Nemačka, Britanija, Italija, Holandija, Francuska i Španija) jedino je Italija u 2014. uvozom gasa koji ide preko Ukrajine pokrivala više od 15 odsto potrošnje. Nemačka je najveće tržište gasa i nekada je bila u velikoj meri izložena ruti preko Ukrajine. Međutim, to više nije slučaj zahvaljujući gasovodu Severni tok. Britanija, Holandija, Francuska i Španija pokrivaju mali deo tražnje ili se uopšte ne snabdevaju gasom koji ide kroz Ukrajinu, navodi se u izveštaju.
U analizi Instituta za ekonomiju energetike (EWI) Univerziteta u Kelnu "Ukrajinska kriza 2014: Evropa povećala bezbednost" ocenjeno je da je sigurnost isporuka uvećana od zime 2009, kada je deo Evrope ostao bez gasa zbog spora oko cene Moskve i Kijeva.
Kako se navodi, tome je doprinelo više faktora a na prvom mestu manja od projektovane evropska tražnja u poslednjih pet godina. Rezultat toga je infrastruktura koja može da odgovori na tražnju za 100-200 milijardi kubnih metara gasa veću od trenutne potrošnje.
Istovremeno je poboljšan pristup alternativnim isporukama uključujući i uvoz iz Rusije (npr. kroz Severni tok) i alternativne izvore (LNG i skladišta gasa).
Takođe su između 2009. i 2014. povećani kapaciteti za prenos. Veći prekogranični kapaciteti omogućavaju da se širom Evrope distribuiše veća količina gasa u slučaju prekida isporuka.
Konačno, od 2009. godine Evropa je uvela mnogo dosledniju i ambiciozniju regulativu koja se odnosi na sigurnost snabdevanja.
Izloženost krizi zbog eventulanog prekida tranzita preko Ukrajine u bloku stoga je ograničena i jedino Bugarska od 28. članica nije sposobna da zameni uvoz tokom kraćeg prekida isporuke, ističe se u izveštaju.
Autori izveštaja su na bazi simulacije utvrdili da bi prekid isporuka najviše pogodio Ukrajinu, Bugarsku, Tursku i Makedoniju.
Podaci pokazuju da se između 2005. i 2014. tranzit kroz Ukrajinu do EU spustio sa 121 milijardu kubnih metara godišnje na 57 milijardi. Istovremeno je udeo ruskog gasa koji stiže u Evropu preko Ukrajine smanjen sa 80 odsto u 2005. na 50 odsto u 2013. i 30 odsto u 2014.
Kako je preneo Euraktiv Srbija, zemlje koje su velikoj meri zavisne od tranzita preko Ukrajine su mala tržišta gasa sa godišnjom potrošnjom ispod deset milijardi kubnih metara.
Bugarska, Mađarska, Austrija, Slovačka i Češka veliki deo potrošnje zadovoljavaju uvozom gasa preko ukrajinske rute ali samo Bugarska nije u stanju da zameni taj uvoz.
I Slovenija i Grčka, koje su manjoj meri zavisne od uvoza preko Ukrajine, imale bi teškoća da nadoknade taj uvoz.
Konačno, Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina, koje je teško pogodio prekid isporuka 2009, u velikoj su meri zavisne od tranzita preko Ukrajine.
