Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Jul.2014, 17:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU proširila listu sankcija Rusiji
SAD i EU uvele su do sada najoštrije sankcije Rusiji od vremena hladnog rata, koje bi zemlju mogle da koštaju trećinu godišnjeg budžeta, ocenjuju danas moskovski mediji. Savet Evropske unije odobrio je uključivanje još osam osoba i tri korporacije u revidiranu "crnu listu" ruskih građana i organizacija, čime je ukupan broj sakcionisanih ruskih pojedinaca povećan na 95, a korporacija na 23, saopštila je Pres služba Saveta.
"Nova ograničenja su prvi, istinski udarac >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ruskoj ekonomiji. Sankcije EU tiču se celih sektora - finansijskog, naftnog i odbrambenog", piše agencija RBK.
Portal Njuzru navodi da ruska ekonomija već sada oseća gubitke, jer je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) nedavno odbila da finansira ruske projekte, što za Rusiju znači da neće dobiti oko 23 milijardi investicija godišnje.
Portal dodaje da se tome može dodati i odliv kapitala iz zemlje, koji je u prvom polugodištu ove godine iznosio oko 74,6 milijardi dolara.
"Ruske vlasti su očekivale da Evopljani neće rizikovati da uvedu sankcije za čitave sektore privrede, bojeći se efekta bumeranga. Ali, pritisak na Rusiju sa ciljem da promeni strategiju koja odgovara Zapadu, za Brisel je bio prioritetniji", zaključuje Njuzru.
Nezavisimaja gazeta piše da EU izvozi u Rusiju robe u vrednosti oko 120 milijardi evra godišnje, te da će evropske zemlje i same osetiti posledice sankcija.
"Koliko god da se bavimo zamenom uvoza, koliko god da sarađujemo sa Indijom i Kinom, napredne tehnologije se nalaze na Zapadu i ili u zemljama koje su pod njihovim uticajem, kao što su Izrael i Singapur", smatra Direktor centra za analize i strategije Ruslan Puhov.
Nikolaj Gračov iz fonda Skolkovo smatra da će zbog sankcija nastradati najviše "Gasprom" i "Rosnjeft", kojima su neophodne zapadne tehnologije za vađenje nafte i gasa na Arktiku, te da se proizvodnja nafte u Rusiji može smanjiti za pet do deset odsto.
Direktor Instituta za strateške studije Igor Nikolajev ocenjuje da će "ograničavanje pristupa državnih banaka prema jeftinim kreditima značajno i bolno udariti po domaćoj ekonomiji".
"U Rusiji i tako ne rastu investicije u osnovni kapital, a sada će se kreditiranje u ekonomiju smanjiti još više. Ruska ekonomija je i bez sankcija srljala u recesiju a ovo će još više pogoršati situaciju", dodao je on.
Prema rečima Nikolajeva "EU će takođe osetiti poseldice sankcija, ali oni sa njima mogu da izađu na kraj".
List Komersant piše, pozivajući se na diplomatske izvore da se vlasti Rusije nadaju da će tokom usaglašavanja na najvišem nivou sankcije biti omekšane.
Moskva računa na podršku EU, koja sama može da pretrpi gubitke od smanjenja saradnje sa Rusijom, dodaje list.
Pozivajući se na izvor blizak američkom Stejt departmentu, Komersant međutim navodi da novih slabljenja sankcija EU neće biti.
Moskva smatra da je novi talas sankcija zapadnih zemalja "kontraproduktivan" i da je "ciničan".
Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Grigorij Karasin izjavio je da "besmisleno razgovarati sa Rusijom jezikom sankcija".
"Sankcije će nam pomoći da se koncentrišemo... i kao rezultat, Rusija će dobiti efikasniju ekonomiju i zdravije društvo lišeno iluzija", kazao je Karasin.
Anketa nezavisnog Levada centra pokazala je da većinu Rusa (61 odsto) ne brine uvođenje sankcija Rusiji zbog Ukrajine. Zbog sankcija brine samo trećina anketiranih (36 odsto).
Međunarodna izolacija Rusije takođe ne brine suviše građane Rusije, ne brine se 58 odsto anketiranih, nasuprot 38 odsto koji su rekli da su zabrinuti.
Čižov: Sankcije ne vode nikuda
Ruski ambasador pri Evropskoj uniji Vladimir Čižov izjavio je danas da nove sankcije EU uvedene Rusiji ne vode nikuda i da neće postići cilj rešavanja situacije u Ukrajini, javila je ruska novinska agencija Interfaks.
Kako je preneo Rojters, Čižov je rekao da odluka Evropske unije na nesreću potvrđuje da EU ne može ili još ne želi da napusti kurs pojačanje pritiska preko sankcija.
"To ne vodi nikuda i u svakom slučaju ne doprinosi smirivanju situacije u Ukrajini i oko nje", izjavio je Čižov Interfaksu.
Kako je juče potvrdio predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, EU je dogovorila paket znatnih dodatnih sankcija, koje pogađaju sektorsku saradnju i razmenu sa Ruskom Federacijom.
Savet EU odobrio proširenje ruske "crne liste"
Savet Evropske unije odobrio je uključivanje još osam osoba i tri korporacije u revidiranu "crnu listu" ruskih građana i organizacija, čime je ukupan broj sakcionisanih ruskih pojedinaca povećan na 95, a korporacija na 23, saopštila je Pres služba Saveta.
EU je usvojila i dodatne restriktivne mere protiv Ruske Autonomske Republike Krim i federalnog grada Sevastopolja, preneo je Itar-Tass.
EU je zabranila nove investicione projekte na Krimu i u Sevastopolju u oblasti saobraćaja, infrastrukture, telekomunikacija, energetike, proizvodnje nafte i gasa, kao i rudarstva, navodi se u saopštenju Saveta EU.
Sankcije će stupiti na snagu nakon objavljivanja u Službenom glasniku Evropske unije, navodi ruska agencija.
Evropska unija pooštrila je juče ekonomske sankcije protiv Rusije, u nadi da će primorati Moskvu da promeni politiku kad je reč o Ukrajini.
Nove mere prevazilaze mere zamrzavanja sredstava i zabrane viza koje su dosad uvedene i nameću ograničenja u finansijskom, vojnom i energetskom sektoru kako bi Rusija platila veću cenu kontinuirane intervencije i podrške koju pruža proruskim aktivistima u Ukrajini, preneo je AFP.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
