Izvor: B92, 17.Nov.2021, 19:50
EU preti: "Prvi na listi biće Dodik", otpor Mađarske; Moskva uz Srpsku: "Paradoks"
Nemačka je u organima Evropske unije pokrenula pitanje sankcija protiv zvaničnika Republike Srpske koji ugrožavaju Dejtonski sporazum.
Kako je potvrđeno za RSE iz diplomatskih izvora u Briselu, Nemačka je zatražila od evropske službe za spoljne poslove (EEAS) da izradi dokument sa predlozima o sankcijama protiv zvaničnika Srpske, prenosi Srpskainfo.
O tom pitanju se raspravljalo na sastanku političkog i bezbednosnog komiteta EU – na nivou ambasadora >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << država članica EU koji je održan u sredu, 17. novembra. Inicijativu, kako je potvrđeno, snažno podržva i isti dokument zvanično traži i Češka.
Međutim, više izvora RSE sa ovog sastanka je potvrdilo da je takva inicijativa naišla na oštar otpor Mađarske.
Podsetimo, mađarski premijer Viktor Orban se 6. novembra sastao sa članom predsedništva BiH, Miloradom Dodikom. Satali su se u, kako je navedeno, “prijateljskoj poseti” organizovanoj u Klašnicama kod Laktaša.
Izrada papira o opcijama za sankcije koju treba da obavi EEAS je redovna procedura koja se mora ispoštovati kada se na nivou EU pokreće pitanje sankcija protiv jedne zemlje ili entiteta, piše "Blic".
Priprema ovog papira u proceduralnom smislu ne zahteva jednoglasnost država članica EU. Međutim, kako su za RSE objasnili diplomatski izvori, Evropska služba za spoljne poslove, bi radije imala podršku svih članica kako bi izašla sa dokumentom i predlozima. To je poželjno jer se smatra da, ako ne postoji saglasnost u ovoj početnoj fazi, onda je to već indikacija u kojem pravcu bi išla rasprava o sankcijama na višim nivoima EU, uključujući i ministre.
Odluka o sankcijama, podsetimo, se donosi konsenzusom svih država članica EU.
EU je još 21. marta 2011. godine usvojila okvir koji bi omogućio uvođenje restriktivnih mera protiv određenih fizičkih i pravnih lica čije aktivnosti narušavaju suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak i međunarodni subjektivitet Bosne i Hercegovine.
Predviđeno je da sankcijama budu obuhvaćene i osobe koje “ozbiljno ugrožavaju sigurnosnu situaciju” ili podrivaju Dejtonsko-pariški opšti okvirni sporazum za mir i njegove anekse. Radi se načelno o praznoj listi u kojoj bi se dodavala imena, u slučaju da to odluči EU.
"Ako se usaglasimo, na prvom mestu te liste će biti ime Milorada Dodika", rekao je za RSE jedan visoki zvaničnik EU.
Mada iz EU nema naznaka na koga bi se evenutalne sankcije mogle odnositi, kako RSE saznaje "nemačka inicijativa dolazi u trenutku nakon učestale retorike otcepljenja lidera vodeće partije Srba i člana Predsedništva Milorada Dodika".
Dodik preti da će se povući iz institucija na državnom nivou, uključujući zajedničko pravosuđe, vojsku i poresku administraciju. On je odbacio međunarodnu zabrinutost da bi takav plan mogao da izazove ponovni sukob u etnički podeljenoj balkanskoj državi, u kojoj je prije 26 godina okončan rat u kom je stradalo oko sto hiljada ljudi.
I državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država, Entoni Blinken u utorak, 17. novembra pripretio je sankcijama onima koji pokušaju da se jednostrano povuku iz njenih državnih institucija ili destabilizuju Dejtonski sporazum, piše RSE, a prenosi "Blic".
Moskva je uverena u pogubnost pristrasnih ocena nemačkog šefa diplomatije Hajka Masa, koji je svu odgovornost za veliku unutrašnju političku krizu u BiH svalio isključivo na Republiku Srpske, rekla je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
"Iznenađujuće je to kako je kategorički, lako i uopšte ne zalazeći u prethodne okolnosti naizgled iskusni nemački političar svalio svu odgovornost za veliku unutrašnju političku krizu u toj zemlji isključivo na Republiku Srpsku. Uvereni smo u pogubnost ovakvih pristrasnih procena", istakla je Zaharova, piše Srpskainfo, a prenose "Novosti".
Ona je istakla da je Berlin time samovoljno imenovao krivce.
"Već se čuju pretnje uvođenjem različitih sankcija protiv legitimno izabranih lidera suverene BiH, koji zakonitim političkim metodama štite ustavna prava zahvaćena spoljnim voluntarizmom koji sve više podseća na kolonijalnu politiku", navela je Zaharova.
Ona smatra da Mas u svojim razmišljanjima zanemaruje Dejtonski sporazum o miru u BiH.
"Postoji prezir i nepoštovanje nezavisne BiH, njenih državotvornih naroda, naravno, Dejtonskog sporazuma, multilateralnih napora u korist međunacionalnog pomirenja i saradnje", ocenila je Zaharova.
Ona je nazvala paradoksalnim reči nemačkog šefa diplomatije o mirovnom sporazumu u kontekstu jačanja administrativne vertikale.
"Takođe je paradoksalno da implementaciju zajedničkog okvira, kao što znate, Dejtonskog sporazuma iz 1995. godine, Mas svodi samo na jačanje administrativne vertikale, ulogu nelegitimnog visokog predstavnika i njegovim takozvanim strašnim alatima", konstatovala je Zaharova.
Šef nemačke diplomatije Hajko Mas izjavio je ranije da njegova zemlja pruža najveću bilateralnu podršku BiH, ali da niti žele niti hoće da usmeravaju novac nemačkih poreskih obveznika u entitet koji "aktivno radi na uništavanju BiH", kao i da "neće sedeti skrštenih ruku".
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
Pogledaj vesti o: Moskva
.jpg)
