Izvor: Politika, 27.Jun.2014, 16:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EU postavila ultimatum Rusiji

Brisel zahteva da Moskva ispuni četiri uslova do 30. juna ukoliko ne želi da joj budu uvedene dodatne sankcije. – Sporazum Ukrajina–EU brine Rusiju

Šefovi vlada i država Evropske unije postavili su Rusiji jasan ultimatum da će se suočiti sa dodatnim sankcijama ukoliko do ponedeljka ne ispuni četiri uslova u vezi sa ukrajinskom krizom.

>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />„Evropski savet je spreman da preduzme ciljane mere ukoliko Rusija do ponedeljak 30. juna ne preduzme korake za deeskalaciju krize”, navodi se u zaključcima jučerašnjeg samita EU u Briselu.

Od Moskve se konkretno očekuje da doprinese početku „suštinskih” pregovora o primeni mirovnog plana ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, potom da se saglasi sa sporazumom da Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) nadgleda prekid vatre, kao i da proruske snage na istoku i jugu Ukrajine oslobode sve pritvorenike i vrate ukrajinskim vlastima kontrolu nad tri granična prelaza.

Lideri 28 članica EU istakli su da će Savet ministara „proceniti situaciju i u slučaju potrebe doneti odgovarajuće odluke”. U zaključcima samita se podseća da je Savet još u martu naložio Evropskoj komisiji da pripremi spektar sankcija prema Rusiji i da te mere mogu biti veoma brzo primenjene.

Iako ovaj ultimatum izgleda kao razlog za dodatno zatezanje odnosa između EU i Rusije, prema svemu sudeći, do toga neće doći. Moskva je dosad već pokazala spremnost da pregovara sa Porošenkom, a okvirno je pristala da OEBS posreduje u rešavanju krize i nadgleda prekid vatre. Osim toga, posle mirovnih konsultacija predstavnika vlasti Kijevu, OEBS-a, Rusije i proruskih snaga u Luganskoj i Donjeckoj oblasti, juče su posle mesec dana oslobođena osmorica posmatrača OEBS-a. Istovremeno je ukrajinski predsednik produžio prekid vatre za još 72 sata, premda sporadično dolazi do pogibije ukrajinskih vojnika.

Stoga cela situacija više ide u smeru pregovora nego zaoštravanja odnosa i sankcija. Međutim, čak i da posle ponedeljka šefovi diplomatija EU procene da Rusija nije ispunila uslove, oni će najverovatnije samo dodati još nekoliko imena na listu ruskih zvaničnika kojima su zamrznuta finansijska sredstva u EU i zabranjen ulazak u EU. Uvođenje dalekosežnijih ekonomskih sankcija neće biti tako brzo već će biti neophodno da se lideri EU ponovo sretnu, najverovatnije sredinom jula.

Ali, ono što bi moglo da situaciju učini komplikovanijom jeste to što je EU juče potpisala Sporazume o pridruživanju sa Ukrajinom, Gruzijom i Moldavijom.

„Ovo je veliki dan za Evropu... Evropska unija je danas na vašoj strani više nego ikada”, izjavio je juče predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj, posle potpisivanja sporazuma sa ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom i premijerima Gruzije i Moldavije Iraklijem Garibašvilijem i Jurijem Lankom.

Potpisivanje sporazuma s Ukrajinom bilo je predviđeno još u novembru 2013, ali je tadašnji predsednik Viktor Janukovič odlučio da ga ne potpiše, već da se okrene Rusiji da bi dobio ekonomsku pomoć. Ta odluka je izazvala proteste koji su doveli do svrgavanja Janukoviča s vlasti, a potom je usledila ruska aneksija Krima i pobuna proruskih snaga na istoku Ukrajine. Rusija je upozorila da će preduzeti „mere zaštite” ako se pokaže da sporazum šteti njenoj privredi.

Van Rompaj je juče izjavio da ništa u sporazumu neće uticati na Rusiju, a predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo da je sporazum „pozitivan i da nije ni protiv koga”.

Prema rečima Porošenka, juče je za Ukrajinu bio „veliki dan”.

„Možda najvažniji za moju zemlju od nezavisnosti 1991. godine”, istakao je on i dodao da se sporazum odnosi na „celu Ukrajinu, uključujući i Krim.”

Porošenko je optužio Rusiju da je izvršila „spoljnu agresiju” na njegovu zemlju, a Evropljanima je poručio da bi trebalo da Ukrajini da perspektivu o članstvu u EU. „Deklaracija o perspektivi učlanjenja ne bi vas koštala ništa, a nama bi mnogo pomogla.”

Međutim, EU još ne otvara u potpunosti svoja vrata Ukrajini, a o primeni ekonomskog dela sporazuma sa Ukrajinom planira da se konsultuje sa Moskvom.

Prema rečima zamenika šefa ruske diplomatije Grigorija Karasina, sporazum Ukrajina–EU i Moldavija–EU imaće „ozbiljne posledice”, a Rusija će preduzeti mere za odbranu svoje privrede „čim se pojave” znaci negativnih posledica.

„Sve što je neophodno za odbranu naše privrede biće preduzeto”, rekao je agenciji RIA Novosti Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika Vladimira Putina. „Predsednik (Putin) već je više puta saopštavao da će sve zavisiti od stupanja na snagu dokumenata, njihove ratifikacije i realizacije. Nije stvar u dokumentima, već u njihovoj mogućnosti uticanja na naše tržište. U slučaju njihovog negativnog uticaja, biće preduzete mere.”

Potpisani sporazum predviđa ukidanje većine carinskih prepreka između Ukrajine i zemalja EU. Putin je u januaru u Briselu rekao da Rusija, ako Ukrajina potpiše sporazum o pridruživanju sa EU, neće moći da zadrži bescarinski režim za niz poljoprivrednih i različitih industrijskih ukrajinskih proizvoda, predviđen zonom slobodne trgovine Zajednice nezavisnih država.

Kako je saopštilo rusko ministarstvo spoljnih poslova, trilateralni pregovori Rusije, Ukrajine i EU o uslovima primene sporazuma biće održani 11. jula.

Nametanje izbora Rusija ili EU izazvalo raskol u Ukrajini

Moskva – Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je juče da su pokušaji da se Ukrajini nametne izbor između Evrope i Rusije izazvali raskol u toj zemlji, ukazujući da se na jugoistoku Ukrajine događa humanitarna katastrofa, prenosi Tanjug. On je istakao da je potrebno da se Ukrajina vrati na put mira, dijaloga i sloge, osiguranja dugoročnog režima prekida vatre kao neophodnog uslova za vođenje sadržajnih pregovora između kijevskih vlasti i predstavnika jugoistočnih regiona. „Mi se zalažemo za potpun prekid krvoprolića na čitavoj teritoriji sukoba, posebno duž linije naših granica.”

Nenad Radičević

objavljeno: 27.06.2014.

Nastavak na Politika...

Radio 021: EU preti Rusiji