Izvor: Deutsche Welle, 21.Jul.2021, 08:37
EU (opet) protiv pranja novca
Evropska komisija priprema nove, već šeste smernice protiv pranja novca. Sad će tu biti i posebna agencija, jer mada propisi postoje, pranje novca u EU se naveliko nastavlja.
"Naši propisi protiv pranja novca su među najoštrijima na svetu", tvrdi potpredsednik EK Valdis Dombrovskis. "Ali se oni sad moraju i dosledno sprovoditi." Jer tu kod mnogih zemalja Unije - uključujući i Nemačku - nije bilo baš previše volje i napora: novac je novac, previše često se ne pita odakle >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << je došao.
Čak i neke ugledne banke nisu nesklone da "malo pomognu": ovi novi planovi su zapravo i nastali kad je 2018. otkriveno da je Danske Bank godinama prala novac preko jedne svoje relativno male filijale u Estoniji. To nije bio sitniš: procenjuje se da je reč o oko 200 milijardi evra - sumnjivog ili barem nepoznatog porekla.
To je i sve članice EU podstaklo da shvate da su potrebni novi propisi, ali i posebno telo koje bi i velikim bankama moglo i smelo da "gleda u prste". No ipak, to je odlučeno na "evropski način": prvo treba dogovoriti gde će biti sedište te agencije tako da će ona biti spremna za posao - tek za tri godine. No onda joj se ostavlja još dve godine da zaista počne da deluje u potpunosti.
Ne možemo si ni zamisliti razmere
Evropska poverenica za finansijske usluge Meirid Mekginis upozorava da je pranje novca "jasna pretnja" -za građane, za demokratske institucije i za čitav finansijski sistem. Jer procena je da čitavih 1,5% BDP Evropske unije - a to je 133 milijardi evra - otpada na poslove s "prljavim" novcem. "Moraju se začepiti rupe koje mogu da koriste kriminalci", kaže poverenica.
"Problem" kriminalaca je uvek isti: kako novac stečen kriminalom - na primer narkoticima, švercom, ucenom, pljačkom ili kockom - "uvesti" u legalan opticaj. To se ne tiče samo organizovnog kriminala Starog kontinenta: Evropa je popularna među bandama čitavog sveta zbog ponekad velikih rupa u propisima i ukupnog ovdašnjeg bogatstva gde je lakše "potopiti" nekoliko miliona.
Mnogo posla se obavlja "polu-legalno": preko anonimnih firmi i posrednika za koje je teško reći ko je pravi vlasnik. Toga ubrzo više ne bi smelo biti: u EU će se uvesti indeks svih računa i njihovih pravih vlasnika - dakle ne samo poštanskog sandučića u Panami.
Smernica broj 6
Jer trikova ima bezbroj: novac se deli na manje iznose, firme osnivaju firme koje su vlasnici još drugih firmi, a i transakcije preko nebrojenih računa u inostranstvu je posao od nekoliko sekundi.
Protiv toga već ima mnogo propisa - najkasnije kad se taj novac "pojavi" u Evropi na primer prilikom kupovine nekretnina, ali tu ima mnoštvo propusta.
Valdis Dombrovskis
Trgovina drogom i reketiranje. Besni automobili i basnoslovno skupe vile kriminalaca. To su često ključne reči kada se govori o pranju novca. Ali problem u Nemačkoj je, čini se, mnogo veći.
Međunarodna mreža istraživačkih novinara objavila je ozbiljne optužbe na račun Luksemburga. U zajedničkom projektu pod nazivom „OpenLux“ oni tvrde da ta evropska država i dalje toleriše lažne firme i poreske trikove.
Dva biliona sumnjivih dolara je verovatno oprano preko velikih banaka. I šta sad? Gde je javni izliv besa? Gde je pritisak na banke? Ovo se tiče svih nas, piše u svom komentaru glavna urednica DW Manuela Kasper Kleridž.
Stotine porodičnih klanova arapskog porekla vladaju četvrtima nemačkih metropola. Istražitelji kažu da tu važe drukčija pravila nego recimo kod italijanske mafije. Sada je poznati muzičar Bušido svedok u jednom procesu.
Međunarodno novinarsko istraživanje u kojem je učestvovao i DW pokazuje kako velike banke zadržavaju klijente kod kojih postoje sumnje ili čak dokazi da zapravo peru novac. Dojčebank se u tome posebno ističe.
Kako se mere izolacije tokom pandemije održavaju na stopu kriminala? Podaci iz Nemačke pokazuju ogroman pad broja provala, tuča i džeparenja. Ali kriminolozi upozoravaju da se otvara prostor za prevare i pranje novca.
U novoj, sad već 6. smernici se predviđa i nadzor kriptovaluta koje su, po mišljenju EU sve češće u rukama kriminalaca. I tu će se od onih koji nude uslugu prometa takvog novca tražiti da mora da znaju kome pripada neki račun.
Tu je opet i stari spor oko gotovine: evropski poverenik Dombrovski predlaže da se u EU nešto može kupiti gotovim novcem najviše u vrednosti od 10.000 evra - ali to je i među članicama sporno. Jasno je da na novčanicama nigdje ne piše odakle su došle. Ima doista slučajeva gde se čitave zgrade kupuju - kešom.
Neke zemlje su već odavno uvele stroge granice, tu je čak i Italija s veoma oštrim propisima, a i Grčka. No u Nemačkoj ili Austriji mušterija (doslovno) punih džepova je još uvek rado viđen gost i praktično, tamo ograničenja nema. Još uvek se oko 70% novčanog prometa u EU odvija gotovinom.
Svaki skandal - jedan previše
Tu i austrijski ministar Gernot Bimel protestuje što se toliko psuje gotov novac kao da ga koriste samo kriminalci:
"Vidimo da ekonomski kriminalci sve više prelaze u digitalni prostor i tu ubuduće moramo uložiti više napora. To smatram svrhovitijim nego nasumično postavljene gornje granice (gotovine) koje samo pojačavaju dosadašnju tendenciju potpunog ukidanja gotovine."
Gotov novac mora ostati sredstvo plaćanja za koji nije potrebna nikakva tehnička naprava.
Mada su mišljenja različita, svi se mogu složiti s konstatacijom potpredsednika EK: tu je na kocki i stabilnost čitavog novčanog prometa Evropske unije:
"Svaki skandal oko pranja novca je jedan previše", misli Dombrovski. Teško da će se ikad moći sprečiti svaaki dil, ali se svakako može nešto učiniti da nadležne službe ipak znaju kome pripadaju milijarde evra koje kruže Evropom.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu
