Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Dec.2011, 10:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EU nije postigla cilj o zajmu MMF-u

BRISEL, PRAG -

Ministri finansija evrozone nisu uspeli da obezbede 200 milijardi evra planiranih dodatnih sredstava za Međunarodni monetarni fond koja treba da posluže za pomoć jako zaduženim zemljama evrozone.

Kako je sinoć saopštio Žan Klod Junker, premijer Luksemburga i predsedavajući ministara finansija Evrogrupe, na telefonskoj ministarskoj sednici postignut je dogovor o upućivanju dodatnih 150 milijardi evra MMF-u kroz bilateralne zajmove.

Ministri >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << finansija EU juče su razgovarali o nalaženju sredstava za jačanje MMF-a da bi mogao da obezbedi bolju odbranu od krize.

Od 17 zemalja evrozone, Grčka, Irska i Portugal, koji su najjače pogođene krizom i koje su dobile pakete novčane pomoći od više milijardi evra, neće davati dodatna sredstva MMF-u.

Od preostalih 10 zemalja EU koje nisu članice evrozone, samo četiri su se čvrsto obavezale da će doprineti tom fondu MMF-a za pomoć zemljama evrozone - Češka, Švedska, Danska i Poljska, rekao je Junker, ne navodeći, međutim, koliko će koja zemlja doprineti.

U Pragu se procenjuje da bi Češka trebalo da pozajmi 3,6 milijardi evra iz svojih deviznih rezervi.

Češka demantovala da pozajmljuje novac MMF-u

Ipak, češki ministar finansija Miroslav Kalousek demantovao je danas da je Češka među zemljama van zone evra koje su odlučile da se pridruže paketu pozajmica zone Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) s ciljem da se stabilizuje evro.

"Jasno smo izjavili da češka vlada još nije odlučila o pozajmici. Vest iz Brisela nije precizna", kazao je danas češkom radiju Kalousek.

Predsednik Češke Vaclav Klaus kategorično je protiv te pozajmice, jer, po njegovim rečima, Češka nije izazvala krizu evra a posledice treba da snosi onaj ko je skrivio, među ostalima i banke koje su odobravale pozajmice računajući da EU neće dopustiti krah evrozone.

"Kada bi bio uveden red i kada bi bili jasni odnosi, kada bi bilo jasno da su zapušene te crne rupe i da novac ne curi na nešto drugo, onda bih bio za", kazao je češki predsednik.

Protiv pozajmice je i premijer Petr Nečas a, i ako ga ministri preglasaju, još je pod znakom pitanja da li bi novac pozajmila centralna banka.

Guverner Češke narodne banke (ČNB) Miroslav Singer upozorio je danas da bi nova pozajmica značila da Češka ima čak 23 odsto svojih deviznih rezervi na jednom mestu, u MMF-u.

"Kada bi se ČNB rukovodila pravilima za komercijalne banke, na jednom mestu bi mogla da ima maksimalno stotine miliona evra. Svakako, MMF je kao institucija veoma bezbedan dužnik, ali ipak treba da razmislimo da li će u budućnosti biti u stanju da izvršava svoje obaveze", rekao je danas Singer.

Spremnost da pozajmi za spas evropskih dužnika novac MMF-u potvrdio je ministar finansija susedne Poljske Jacek Rostovski, a Poljska bi tako u fond uložila devet milijardi evra svojih deviznih rezervi koje dostižu 74,3 milijarde.

U Poljskoj su protiv pozajmice jedino opozicioni konzervativci bivšeg premijera Jaroslava Kačinjskog.

Danska je obećala 5,4 milijardi evra, i naznačila da cilj EU da sakupi 200 milijardi dolara za MMF neće biti postignut.

Nemačka "upumpava" dvostruko više

Nemački dnevni list "Di Velt"piše da će Nemačka sledeće godine, u novi fond evrozone za spas prezaduženih članica, uplatiti 8,6 milijardi evra, dvostruko više nego što se ranije očekivalo.

Ranije je u planu bilo da Nemačka u taj fond 2013. godine uplatiti 4,3 milijarde evra, "ali se trenutno očekuje da će ta zemlja morati da izdvoji oko 8,6 milijardi evra sledeće godine", objavio je list, citirajući neimenovani izvor iz nemačke vlade.

Prvobitno je bilo u planu da članice evrozone daju svoj doprinos Evropskom mehanizmu za stabilnost (ESM) u pet rata počev od 2013. godine, na zahtev Nemačke, koja je bila zabrinuta oko svog programa za smanjenje deficita.

Lideri EU su postigli dogovor da ESM, koji će preuzeti funkciju Evropskog fonda za finansijsku stabilnost kao stalni fond za spas prezaduženih članica, stupi na snagu godinu dana ranije nego što je planirano, uz kapacitet kreditiranja od 500 milijardi evra.

Zemlje EU su sinoć pozvale ostatak sveta da učestvuje u jačanju specijalnog fonda MMF-a, kako bi on imao sredstva da pomogne zemljama evrozone koje su suočene s dužničkom krizom.

"Evropska unija bila bi zahvalna kada bi članice G20 (najbogatije zemlje i zemlje u brzom razvoju), kao i druge finansijski čvrste zemlje članice MMF-a, podržale napore za očuvanje svetske finansijske stabilnosti i doprinele povećanju sredstava MMF-a", dodao je Žan Klod Junker u saopštenju.

Kako navodi agencija Frans pres, u ovoj fazi nije sigurno da će Evropa dostići svoj cilj od 200 milijardi evra, što je trebalo da posluži kao primer za ostatak sveta.

Raspad evrozone "neminovan"?

Američki ekonomisti Andres Oslund i Džon Vilijamson, iz Instituta za međunarodnu privredu "Piter Peterson", tvrde da je raspad evrozone "neminovan".

Oslund i Vilijamson smatraju da će posle očekivane propasti monetarne unije 17 članica Evropske unije uslediti podela zajedničke aktive, a bivše članice "evrolenda" će morati da izbore sa hiperinflacijom i smiruju valutne oscilacije.

Eksperti iz SAD savetuju članicama evrozone da, "kada dođe vreme", napuste monetarnu uniju brzo i istovremeno, čime bi se gubici sveli na minimum, prenosi privredni portal Finmarket.

Oslund, specijalizovan za istočnu Evropu i bivši savetnik ruske i ukrajinske vlade, proučivši druge primere raspada valutnih unija tvrdi da bi "sedamnaestorci" najbolje bilo da slede primer Čehoslovačke, čiji je raspad 1993. godine protekao mirno i bezbolno za obe strane.

Dva druga modela monetarnih saveza - latinski i skandinavski - raspala su se još početkom prošlog veka, kada je na snazi bio zlatni standard, tako da se na evrozonu to iskustvo ne može primeniti.

Oslund smatra da će sve zemlje biti na dobitku ako zonu evra napuste "brzo i istovremeno" i preporučuje da se svaka zemlja zone evra vrati svojoj staroj valuti, a da "nove kombinacije mogu da imaju smisao", ali njih bi trebalo kasnije uvoditi.

Bolje bi bilo da se nove novčanice ne štampaju unapred, jer evro može da bude u prometu nekoliko meseci posle izlaska zemlje iz zone, čime će se izbegla panika među stanovništvom, kaže Oslund.

Stanovništvu se mora omogućiti laka i slobodna zamena marki ili drahmi za bilo koju drugu valutu, savetuje Oslund. Prvih nekoliko meseci kursevi valuta mogu da budu međusobno vezani, ali centralne banke se moraju orijentisati na druge indikatore, na primer ciljanu inflaciju.

Kamatne stope centralnih banaka moraju da budu konkurentne, i veće od kamata američke Uprave federalnih rezervi, kako bi se privukla sredstva investicionih fondova i obuzdala inflacija. U suprotnom, stanovništvo će štedeti u američkim dolarima, koji će ostati vodeća rezervna valuta.

Centralne banke će, prema mišljenju Oslunda, morati ponovo da pridobiju poverenje stanovništva i investitora, zbog čega bi morale da vode maksimalno otvorenu politiku.

Američka Uprava Federalnih rezervi bi morala evropskim centralnim bankama da otvori svop linije - čime bi centralna banka SAD, u ograničenom periodu menjala dolare za lokalnu valutu.

Jedan od najtežih problema u slučaju raspada evrozone biće "podela imovine", aktive koja se sada "vodi" na bilansu Evropske centralne banke (ECB) i drugih zajedničkih organizacija, smatra Vilijamson.

Za investitore je najbezbolnija varijanta da se svakom vlasniku omogući transferisanje aktive u bilo koju centralnu banku i potrebnoj valuti. Nemačka centralna banka bi u tom slučaju morala da se izbori sa najezdom novih ulagača i u tom slučaju bi bila primorana da preuzme masu "loših" dugova.

Još jedna varijanta biće podela imovine procentualno ulogu svake zemlje u ECB. Vrednost aktive može se utvrditi na osnovu korpe valuta. Udeo svake novčane jedinice će se određivati kao udeo bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje u ukupnom BDP evrozone. Taj udeo je za Nemačku, na primer, sada 27,3 odsto.

Obaveze ECB će, u takvoj varijanti podele imovine, biti veće od aktive, a članice evrozone biće prinuđene da dele gubitke, zaključuje Vilijamson.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...