Izvor: Vesti-online.com, 16.Mar.2017, 13:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EU - nacionalisti 1:0

Tresla se Holandija, (prepo)rodio se - Rute. Tako bi u najkraćem mogli da se opišu parlamentarni izbori održani u sredu u Holandiji. Naime, rezultate glasanja na parlamentarnim izborima u ovoj zemlji cela Evropa očekivala je sa posebnom pažnjom. Izbori su predstavljali testiranje nivoa jedinstva unutar Evropske unije, usled navale nacionalističkog raspoloženja širom kontinenta, pogotovo u svetlu mogućeg ulaska desničarke Marin le Pen u drugi krug francuskih predsedničkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << izbora 7. aprila, ili eventualne smene nemačke kancelarke Angele Merkel predstojeće jeseni, jedne od evropskih političarki koja se najglasnije protivi narastajućem nacionalizmu.

Glavna bitka vođena je između premijera, političara desnog centra Marka Rutea i nacionaliste Gerta Vildersa, koji je izjavio da će, ako pobedi na izborima, "učiniti sve što je u njegovoj moći da se organizuje referendum za izlazak Holandije iz EU".

Ruteova Narodna partija za slobodu i demokratiju (VVD) osvojila je, prema nepotpunim rezultatima, 33 mesta u parlamentu, čime je obezbedila izbornu pobedu. Vildersova Partija za slobodu (PVV) osvojila je za njih razočaravajućih 20 mesta i završila je na drugom mestu.

Stručnjaci smatraju da je Vilders dobio izbore u Holandiji, to bi, bez sumnje, ohrabrilo nacionalističke pokrete u Francuskoj i u Nemačkoj. Međutim, pokazalo se da kod liberalnih i racionalnih Holanđana ne prolaze krupne reči i antimigrantska i antimuslimanska kampanja i da je sva ta fama, u stvari, pravljena u inostranstvu.

Naime, dobri poznavaoci prilika u ovoj zemlji i pre izbora su tvrdili da je holandskim biračima najvažnije pitanje takozvani "zorg", tj. zdravstvena i socijalna zaštita, naročito starijih ljudi, a ankete pokazuju da Rute ostaje premijer prvenstveno zbog uspešnog vođenja ekonomije države. To znači da priče o "raspadu EU", "sudnjem danu evropskog jedinstva" i slična, ipak ostaju za neke druge zemlje.

Neočekivani implus holandskoj izbornoj kampanji dalo je zaoštravanje odnosa sa Ankarom, pošto je zabranjeno pojavljivanje dvojice turskih ministara na mitinzima u Roterdamu, koji je trebalo da budu organizovani u znak podrške referendumu o širenju ovlašćenja turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

U stilu sve mnogobrojnijih populista, Erdogan je uzvratio nazivajući Holanđane ostacima nacista. To je u holandskom javnom mnjenju veoma negativno odjeknulo i praktično je povećalo podršku premijeru Ruteu.

Prema rečima jednog od evropskih lidera, "Holandija je mesto slobode i demokratije. I naravno Roterdam, grad Erasmusa, koji je brutalno uništen od nacista, a čiji je gradonačelnik danas iz Maroka. Ako bilo ko vidi fašizam u Roterdamu, taj je potpuno odvojen od realnosti".

Sve u svemu, holandska izborna priča je završena, a oni koji priželjkuju raspad Evropske unije sada će se okrenuti izborima u Francuskoj i novoj nadi nacionalista, Marin le Pen.
Pogledaj vesti o: Izbori,   Predsednički izbori

Nastavak na Vesti-online.com...