Izvor: Southeast European Times, 21.Apr.2014, 17:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EU menja ekonomski pristup Balkanu

Unija će uvesti nove kriterijume za države kandidate za članstvo i potencijalne kandidate

21/04/2014

Linda Karadaku za Southeast European Times iz Prištine -- 21.04.2014.

Evropska Unija menja svoj ekonomski pristup zemljama Zapadnog Balkana kako bi njihove ekonomije postale funkcionalnije i približile se standardima EU.

Unija od nedavno zahteva od zemalja regiona da >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << pojačaju koordinaciju ekonomskim reformama, a sama će nastaviti da im pruža veću finansijsku i političku pomoć kako bi bile atraktivnije potencijalnim investitorima.

EU zvaničnici kažu da nijedna od tih zemalja trenutno ne ispunjava ekonomske kriterijume za pristupanje, među kojima je i funkcionalna tržišna ekonomija i kapacitet da se izdrži konkurentski pritisak u EU.

„Novi pristup će pomoći da se prvo ispune osnovni kriterijumi i da se bolje vode zemlje obuhvaćene proširenjem kako bi ispunile kriterijume. To podrazumeva promenu u dijalogu i poboljšano izveštavanje, kako bi se pružala bolja uputstva o reformama potrebnim da se podrži dugoročni rast i konkurentnost“, kaže zaSETimesPeter Stano, portparol komesara EU Štefana Filea.

Stano kaže da su zemlje pozvane da pripreme godišnji nacionalni program ekonomskih reformi i dvogodišnje programe konkurentnosti rasta. Ti programi zameniće postojeće pretpristupne ekonomske programe (PEP) za zemlje kandidate za članstvo u EU i ekonomske i fiskalne programe za potencijalne kandidate.

„Reforme koje se pominju u tim dokumentima biće poduprte pomoći iz IPA fondova“, kaže Stano.

EU takođe traži da zemlje Balkana formulišu programe konkurentnosti i rasta za reforme u sektorima transporta, energetike, obrazovanja, zaštite životne sredine, istraživanja, industrije, konkurencije i unutrašnjih tržišta. EU će posebno podržati aktivnosti na reformi državne uprave i poboljšanju kapaciteta za prikupljanje poreza, kaže Stano.

„Evropska Komisija započeće sa pomenutim zemljama novi dijalog o upravljanju javnim finansijama, koji će podržati napredak u pravcu ispunjavanja ekonomskih kriterijuma i koji predstavlja preduslov za korišćenje IPA fondova u obliku pomoći budžetu. Zemlje će biti dužne da sastave akcione planove u tom domenu, koje će nadgledati Komisija“, kaže on.

Evropska Komisija će upotrebiti jesenje izveštaje o napretku da bi procenila te programe i pružila odgovarajuća uputstva. Dijalog će biti zasnovan na novouvedenim nacionalnim programima ekonomskih reformi počev od iduće godine, kako bi se zajednički dogovorili o skupu preporuka za svaku konkretnu zemlju, radi vođenja reformi.

MMF će pružati tehničku pomoć radi podrške sprovođenju tih preporuka.

Počev od iduće godine, Komisija će pozvati zemlje da predstave sveobuhvatni pregled svojih planova strukturnih reformi sektora od najvećeg značaja svake dve godine.

„Novi pristup pomoćiće svakoj državi da ostvari izvestan stepen ekonomskog razvoja, ne samo da bi bila članica EU, već da bi bila i funkcionalnija i konkurentnija na tržištu EU“, kaže za SETimesFatmir Curi, direktor programa u Kosovskoj fondaciji za građansko društvo u Prištini.

Građani kažu da se nadaju da će novi pristup EU poboljšati ekonomije njihovih zemalja. [AFP]

Srbija će imati više vremena da se pripremi da preuzme odgovornosti na polju ekonomije, kaže Maja Poznatov iz agencije EurActiv Media Network u Beogradu.

„Srbija će dobiti preporuke o tome šta je potrebno da uradi na putu ka EU, tj. imaće neku vrstu priručnika. Novi pristup u EU ne bi trebalo da bude iznenađenje posle iskustva sa ekonomskom krizom koja je aktuelizovala pitanje budžetske discipline i potrebe za boljim nadzorom i harmonizacijom sa EU“, kaže Poznatov zaSETimes.

Tanja Miščević, šefica srpskog tima za pregovore sa EU, kaže da nedovoljan broj ljudi u Srbiji zna kako da napravi projekat koji je kvalifikovan za dobijanje pretpristupnih ili drugih sredstava EU, projekat koji je potpun i ja jasnim planom i budžetskim ciljevima, na engleskom jeziku.

„Ono što znamo je da su nam potrebni ljudi koji će dugo ostati na tom poslu. To je posao koji je teško naučiti, ali je jedan od najvažnijih u procesu evropskih integracija“, kaže Miščević zaSETimes.

Bosna i Hercegovina je već počela da radi na ispunjavanju novih uslova, kažu zvaničnici u Direkciji za evropske integracije te zemlje.

„Napravićemo poseban strateški dokument koji će definisati ciljeve sa kojima ćemo ispuniti uslove koje je postavila EU,“ kaže zaSETimesNevenka Savić, direktorka Direkcije.

Savić kaže da će taj dokument obuhvatati politiku zapošljavanja, stvoriti bolje okruženje za investicije i opisati na koji način bolje koristiti sredstva EU.

I Makedonija treba da postepeno sprovede reforme, posebno u pogledu monetarne, fiskalne i carinske politike, kaže Tome Nenoski, profesor na Univerzitetskom američkom koledžu u Skoplju.

„Pozitivni koraci su već preduzeti, kao što je carinska politika koja je u velikoj meri usklađena sa standardima EU i Svetske trgovinske organizacije“, kaže NenoskiSETimes.

Građani su pozdravili novi pristup EU i nadaju se da će im popraviti životni standard, kaže Rešad Ismirović (38), veb dizajner iz Sarajeva.

„Zbog toga je veoma važno da EU nastavi da pritiska lokalne političare da konsoliduju ekonomski sistem zemlje i obezbede bolji životni standard za sve. Kada odredimo odgovarajuće prihode, onda možemo opet da pričamo o politici“, kaže Ismirović zaSETimes.

Sastavljanje ovog teksta omogućili su dopisnici Igor Jovanović iz Beograda, Dražen Remiković iz Sarajeva i Miki Trajkovski iz Skoplja.

Šta zemlje Balkana mogu da urade kako bi još bolje uskladile svoje ekonomije sa EU? Podelite svoje mišljenje u komentaru.

Nastavak na Southeast European Times...