Izvor: B92, 18.Dec.2015, 00:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"EU jača uvođenjem Srbije u proces za članstvo"
Uvođenje Srbije u strogi proces sticanja članstva postepenom primenom pravnog okvira EU ključni je momenat u daljem jačanje Evrope.
Takođe, to je i dokazivanje da meka moć EU i dalje funkcioniše, ocenjuje potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda u SAD (GMF) Ivan Vejvoda.
"I EU i Srbija su pokazale ove nedelje da su spremne da se angažuju u procesu koji će, u vremenu kriza i višestrukih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izazova, doprineti učvršćivanju mira, bezbednosti i stabilnosti u Evropi. Dostizanje tog cilja je vredno hvatanja u koštac sa škakljivim pitanjima koja će se pojaviti na putu", ističe on u tekstu objavljenom na sajtu GMF.
Kako ukazuje, Srbija je najveća zemlja na Zapadnom Balkanu te, iako je svih šest zemalja u regionu važno, napredovanje najveće među njima ka članstvu znači da će se stabilnost i bezbednost dalje učvršćivati i povećati kredibilitet EU kao mirotvorca i inspiracije za demokratske reforme.
"Dalji proces proširenja je od krajnje važnosti, u trenutku kada se EU suočava sa višestrukim izazovima migracija, izričitosti Rusije i mukama evrozone", naglašava Vejvoda.
On primećuje da je, u poređenju sa drugim postkomunističkim zemlja, Srbija morala da odgovori na dodatne izazove, od kojih je prvi bio da se teritorijalno odredi.
Drugi izazov za Srbiju je bio da ispuni svoje obaveze prema Haškom tribunalu, navodi Vejvoda dodajući da je to znatno usporilo napredovanje naše zemlje ka članstvu u EU pošto nije bilo ozbiljnog napretka dok ti uslovi nisu bili zadovoljeni, za šta je Srbiji trebalo više od 10 godina.
Dodatni udarac demokratiji na krhkim nogama u Srbiji, kaže Vejvoda, zadat je ubistvom premijera Zorana Đinđića u martu 2003, što je usporilo napredovanje ka EU, ali nije i promenilo taj put pošto su, predočava on, sve vlade od 2000. na svoj način doprinele tom cilju.
"Nema sumnje kuda Srbija želi da ide i gde će na kraju završiti", ističe on, podsećajući da ankete godinama pokazuju da je jasna većina javnog mnjenja naklonjena članstvu u EU, imajući u vidu njenu privlačnost kao mirovnog projekta i ekonomske sile.
Vejvoda ocenjuje i da EU igra glavnu ulogu u procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, koji dele ciljeve članstva u Uniji.
EU je, objašnjava on, izvukla pouke iz dva iskustva koja nikako ne želi da ponovi, a prvo je to što je primila zemlje koje još nisu bile spremne za članstvo, kao što su to bile Rumunija i Bugarska 2007, i koje nisu zadovoljile sve potrebne kriterijume, te je zato taj proces postao strožiji nego što je bio u slučaju pristupanja Hrvatske.
Drugo iskustvo koje je EU imala je to što je primila u članstvo zemlju sa nerešenim teritorijalnim pitanjima, što je bio slučaj sa Kiprom 2004, zbog čega je sada Poglavlje 35, koje je posvećeno normalizaciji odnosa Srbije sa Kosovom, definisano tako kako jeste, zaključuje potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda u SAD.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije
