Izvor: Vostok.rs, 14.Jun.2013, 15:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU i Kina ulaze u „vinski rat“
14.06.2013. -
EU i Kina ulaze u pravi vinski rat. To, da se Kina već davno pretvorila u svetsku fabriku kopija i krivotvorene najrazličitije moguće robe, opšte je poznato. Ali „vinski rat“ je počeo neočekivano. Udarivši ne po amerikancima, već po evropljanima. I zašto su se teoretska pitanja među EU i Kinom baš sada pojavila i na praktičnom nivou?
Kao prvo, to je najpre zbog pojave dva >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << vida roba koje za evropljane imaju sveti karakter, a sad naravno potiču iz Kine. To je, pod broj jedan- tržište solarnih baterija, koje je otelotvorenje evropske ljubavi ka obnovljivim energijama, a kao drugo- to je tržište vina.
„Vinovnici“- kineska strana, po mišljenju niza država članica EU, na čelu sa Francuskom, Italijom i Španijom, krivi su zbog isporuka solarnih baterija po damping cenama. Pod pritiskom ovih država, rukovodstvo EU je ovih dana donelo odluku da uvede porez na odgovarajući uvoz iz Kine. Kao odgovor, kineska vlada je pokrenula pitanje o nekontrolisanom izvozu iz Evrope u Kinu i obratno vina sumnjivog kvaliteta po ne manje sumnjivim cenama.
A šta o tome misle u državama Južne Evrope? Čuveni italijanski enolog, Lučija Bocano, koja potiče iz poznate porodice vinogradara i vlasnika vinarije „Podere Albreze“ u intervjuu „Glasu Rusije“ okrivila je i kinesku stranu, ali i priznala određene grehe svojih sunarodnika:
- Naše iskustvo na kineskom tržištu pokazuje da kada smo pokušavali da izvezemo naša vina na njihovo tržište, mi smo se susreli sa velikim brojem problema. Kao primer- pojavila su se eksportna vina po veoma niskim cenama- na primer „Kjanti“ koji nije imalo cenu u okvirma onoga što vinari smatraju primerenim. Ispostvlja se da postoje kompanije koji kupuju vino na veliko, i bave se punjenjem i preprodajom. Na to svakako troše manje novca i snage nego na proizvodnju. Zato, po mom mišljenju, problem nisu samo kineske jeftine kopije, koliko i nesavesna konkurencija naših italijanskih „kolega“- ako ih uopšte tako možemo nazvati.
„Ako EU misli da može da ogradi svoje interese uvođenjem sankcija, trebalo bi da shvate, da pred njima ne stoji Kina, kakvom je ona nekada bila“- tvrdi Čen Žimin, profesor Fudanskog univerziteta u Šangaju, specijalista za EU.
Same SAD su zauzele značajno uzdržaniju poziciju u odnosu polemike EU i Kine, što je potpuno jasno. Kina je najveći svetski vlasnik američkog duga, koji je nominovan u dolarima i zato je ona u mogućnosti da se obruši na američku ekonomiju, kao i na sav svetski monetarni sistem. A ta je opasnost strašnija od „vinskih“ razmirica sa EU.
Iskenderov P., Santi T., Di Trani L.
Izvor: Glas Rusije, foto: SXC.hu
.jpg)
