Izvor: Studio B, 21.Jun.2015, 14:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EU i Grčka: Poslednja ponuda sve ili ništa

Vođe država zone evra i vlada u Atini, u Briselu će izaći s ponudama "sve ili ništa", u, izgleda, poslednjem pokušaju da se ukloni velika pretnja izlaska Grčke iz ekonomsko-monetarnog sistema jedinstvene evropske valute.

Vođe država zone evra, te i vlada u Atini, sutra će u Briselu izaći s ponudama "sve ili ništa", u, izgleda, poslednjem pokušaju da se ukloni velika pretnja izlaska Grčke iz ekonomsko-monetarnog sistema jedinstvene evropske valute što bi bez sumnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << imalo veoma loše posledice po zonu evra, celu EU, pa i svetsku ekonomiju.

Francuski list Mond je u uvodniku dramatično upozorio da bi se "ono nezamislivo moglo dogoditi" i da bi izbacivanje Grčke iz evrozone "bio težak udarac za Evropu".

Vlada u Atini koja od petka vodi grozničave diplomatske pregovore s čelnicima evropskih institucija, spremila je nove predloge. Ali, jasno je i da su ključne zemlje evrozone isto tako došle do sopstvenih ponuda "sve ili ništa". i iz izjava evropskih političara i medija proizlazi da će biti krajnje teško da se dođe do nagodbe.

Svi sada čekaju ne da li će, već na koji način će moćna nemačka kancelarka Angela Merkel "lupiti pesnicom o pregovarački sto" i možda politički presuditi o završnom činu grčke drame. Da iza grčke krize stoje i politički, pa i ideološki razlozi, pošto na vladu u Atini neki gledaju i kroz prizmu da je levičarska, predočava i "Mond" koji navodi da izlazak Grčke iz zone evra "jeste scenario koji su mogli priželjkivati samo krajnje desni konzervativci ili oni koji su nastrojeni najviše anti-evropski".

Mada je, dodaje list, petomesečni okršaj vlade u Atini i partnera u evrozoni "izazvao toliko zle volje, da se ne vidi koja bi politička dinamika mogla otvoriti put sporazumu". Vlada grčkog premijera Aleksisa Ciprasa je spremila za sutrašnji hitni samit najnovije predloge za koje misli da će biti "valjani i Grčkoj, i poveriocima grčkog duga" - Evropskoj komisiji, Evropskoj centralnoj banci(ECB) i Međunarodnom monetarnom fondu(MMF).

Grčki ministar finansija Janis Varufakis je izjavio da sad ključnu reč ima nemačka kancelarka Angela Merkel koja je stavila do znanja da treba sve učiniti da Grčka ne napusti evrozonu, ali je naglasila da za to "mora da se nađe čvrsta osnova".

Evropska centralna banka je iz mehanizma za hitnu podršku državama zone evra Grčkoj dala još tri milijarde evra da bi se pokrio odliv kapitala i uloga iz grčkih banaka koji za poslednjih nedelju dana dostigao četiri milijarde evra.

Ali, banka EU će tu podršku obustaviti ako ne bude nagodbe i Grčka ne bude u stanju da do 30. juna plati 7.2 milijarde evra dospelih dugova, što znači da će bankrotirati. ECB, neke vlade evrozone, ekonomisti i analitičari smatraju da "Gregzit" - izlazak Grčke iz evrozone, ne bi uzdrmao međunarodni finansijski sistem i da ne bi porasle kamate na državne obveznice drugih "ranjivih" članica zone evra - Portugalije, Irske, Španije, Italije, pa i Belgije i Francuske, a ukazuju na to da EU ima moćan fond stabilnosti i druge mehanizme.

Drugi misle da bi bolje bilo sprovesti "bolnu ali brzu čistku" zone evra, jer Grčka još dugo neće moći da sopstvenim snagama plaća dugove i ostaće zavisna od međunarodne i pomoći EU.

Niko istovremeno ne zna kako će reagovati svetska finansijska tržišta i svetka ekonomija na "Gregzit" jer će to svakako biti udar na poverenje u evro, u zonu evra i celu EU. Komentatori postavljaju i pitanje kako će onda i žitelji zemalja evrozone, naročito oni koji ionako trpe teške posledice krize i mera stezanja kaiša i ekonomskog ozdravljenja, moći da veruju u veliko načelo solidarnosti unutar EU, kao i u čvrstinu i prednosti opstanka u jedinstvenoj valuti EU... hoće li i svetski investitori misliti da je to i dalje valuta budućnosti.

Zamerke se upućuju i vladi u Atini zbog tvrdih, nepopustljivih stavova i odbijanja, kako većina smatra, nepopularnih, ali neizbežnih strukturnih i reformi države i javnih finansija. Kao mogući scenariji se navode da Cipras neće pristati na novo stezanje kaiša bez mogućnosti da svoje birače uveri da bi delimično popuštanje zahtevima poverilaca značilo da su zajamčeni privredni oporavak i ekonomski rast zemlje, odlaganje otplate dugova, a bez novog udara na teško osiromašene slojeve stanovništva.

Ali, ako bi takav kompromis i bio postignut, to bi morao da potvrdi i grčki parlament, što ne isključuje sukob unutar vlade i možda sazivanje novih prevremenih izbora, već drugih ove godine. U tom slučaju bi Grčka makar tehnički došla u stečaj, osim ako nagodba Ciprasove vlade i EU, ECB i MMF ne bi značila da se produžаva junski rok za otplatu 7,2 milijarde evra dugova.

Ponuda grčkih partnera u evrozoni "sve ili ništa" tiče se, tehnički gledano, zahteva da vlada u Atini bude u stanju da ne zavodi mere koje bi dodatno pogodile stanovništvo, kao što su povećanje PDV na hranu, struju i lekove, ukidanje subvencija za najmanje penzije, ali da pristane na kresanje troškova i na uštede na drugim sektorima, kao što su plate državnih službenika, ili veliki budžetski izdaci za odbranu.

U Evropskoj komisiji i komentarima medija se tako upozorava da su neodrživa budžetska izdvajanja za krajnje skup i ekonomski neodrživ sistem grčkih penzionih fondova, naročito za celu lepezu odlaska u prevremenu penziju i sa 52 godine starosti, što može biti prihvatljivo za rudare, ali ne i za TV-voditelje ili pekare i frizere.

U komentarima se navodi da je prosek odlaska u penziju oko 59 godina, a da Ciprasova vlada predviđa da se ga poveća na 62 godine, ali u roku od deset godina. Budžetska izdvajanja za penzije iznose 18 odsto grčkog bruto domaćeg proizvoda, a prosek u EU je 13,2 odsto, mada je činjenica da je grčki BDP posle pet godina stezanja kaiša koji su nametnuli poverioci, opao za ravno 25 odsto, a spoljni dug sa 120 odsto BDP porastao na dramatičnih 180 odsto.

Komisija za istinu o dugu, koju je ustanovio grčki parlament, prevashodno je osporila tvrdnje da su Grci sami krivi za neodgovorno trošenje i konačno narastanje duga na 360 milijardi evra.

I, kako je to analizom predočila, u jeku krize 2010. godine evropske institucije su činile sve ne da pomognu Grčkoj da se spase daljeg zaduživanja, već da spasu novac i interese evropskih, pre svega nemačkih i francuskih banaka ranije uložen u Grčku.

Oni koji kritikuju nepopustljivost Ciprasove vlade, uključujući socijal-demokratske članove vlade u Nemačkoj, smatraju da Grčka ne može tražiti da i dalje dobija pomoć evropskih fondova, a da ima neodrživ budžetski sistem... ili da ne može tražiti da bankrot Grčke u krajnjoj liniji plate poreski obveznici u EU, budući da je već udeo Nemačke u grčkom dugu 80 milijardi evra, Francuske 60 milijardi, Italije 37 milijardi evra.

Nastavak na Studio B...