Izvor: Politika, 23.Sep.2015, 09:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU hoće da zadrži izbeglice van šengenske zone
Osnovna ideja o kojoj će se raspravljati na današnjem samitu EU jeste da se migrantskog pritiska oslobode zemlje „sa prve linije”, kao što su Italija i Grčka
Osim Žana Aselborna, šefa diplomatije Luksemburga, koji predsedava EU, malo ko se nada da će ministri unutrašnjih poslova članica Evropske unije postići dogovor o raspodeli migranata na današnjem vanrednom samitu. Iako se od vikenda vode teški razgovori između dve podeljene grupe, jedne koja traži >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se odredi obavezna kvota za prijem migranata u svaku članicu i druge koja na to ne pristaje, ni juče na sastanku ministara unutrašnjih poslova nije vladala bolja atmosfera.
Francuska i Nemačka se zalažu za obavezne kvote prema kojima bi izbeglice iz Sirije i Eritreje bile raspoređene širom kontinenta. Međutim, Mađarska na to ne pristaje, a češki premijer Bohuslav Sobotka i ministar unutrašnjih poslova Milan Hovanec saopštili su juče da na sastanak ministara unutrašnjih poslova idu s nepromenjenim stavom – oštro odbijaju kvote. Češki premijer je uz to poručio zapadnim članicama EU da je nedopustivo da ukidanjem evrodotacija ucenjuju zemlje koje odbijaju kvote.
I Poljska i Slovačka se snažno protive da im Evropska komisija određuje koliko izbeglica treba da prime i smatraju da time samo podstiču ljude sa Bliskog istoka na opasan put prema Evropi. Te zemlje su se izjasnile da ne žele da budu tranzitne zone za one koji žele da žive u bogatijim državama, kao što su Nemačka i Skandinavija.
Nezadovoljstvo država koje ne mogu da iznesu dolazak tolikog broja izbeglica iskazala je juče i hrvatska predsednica, kritikujući nemačku kancelarku Angelu Merkel, što do sada nije zabeleženo. Podsećajući da je kancelarka nedavno pozivala izbeglice da dođu u Nemačku, a onda „ovih dana povukla ručnu kočnicu i rekla da Nemačka ne može primiti sve te ekonomske migrante”, hrvatska predsednica je zaključila: „To je učinila, a da zapravo nije svesna da je, u gužvi u kojoj je bilo toliko automobila, povukavši ručnu kočnicu, napravila haos na putu i taj haos sada treba rešiti.”
Ipak, juče je šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn izrazio nadu da će na ministarskom sastanku biti postignut sporazum o preraspodeli 120.000 izbeglica iz Grčke, Italije i možda Mađarske u druge članice EU. Ukoliko ne postignu dogovor, o tome će se raspravljati danas na samitu koji razmatra „širi okvir”.
Direktor Amnesti internešenela za Evropu i centralnu Aziju Džon Dalhuisen rekao je za „Njujork tajms” da su neka rešenja na stolu, ali da nedostaju „politička volja i liderstvo”.
Dok EU svoj vanredni samit održava u trenutku kada je, kako je rekao predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, izgubila kontrolu nad svojim spoljnim granicama, hiljade migranata i država koje su preopterećene neočekivanim gostima – čekaju rešenje.
Osnovna ideja o kojoj će se raspravljati na samitu jeste da se migrantskog pritiska oslobode zemlje „sa prve linije”, kao što su Italija i Grčka, u koje migranti stižu u najvećem broju.
Kako se saznaje od izvora bliskih administraciji EU, usred gorkih i teških optužbi između država EU, samit će se usredsrediti i na pronalaženje sredstava kojima bi bila povećana pomoć Turskoj, koja je već primila dva miliona Sirijaca. Među zemljama u ovoj grupi su i Jordan i Liban, u čijim je dnevnim novinama Mađarska platila oglase preko čitavih strana u kojima upozorava migrante da je ilegalan prelaz njihove granice kažnjiv zatvorom.
„Fajnenšel tajms” navodi da će lideri na samitu najverovatnije tražiti da EU preduzme korake da zaštiti granicu Grčke, koja je postala glavna tačka ulaska izbeglica i migranata koji pokušavaju da stignu u Evropu.
Po svemu sudeći, hiljadama migranata koji se nalaze na granici Turske sa Grčkom biće izneverena nada da bi samit u Briselu mogao da iznedri odluku koja bi im omogućila ulazak u EU.
Umesto toga, EU će raditi na prošlonedeljnoj odluci Evropske komisije da izdvoji oko milijardu evra za pomoć Turskoj, što je pet puta više nego što je EU do sada dala. Prema rečima Rojtersovog sagovornika, oko dve trećine te sume bilo bi uzeto iz postojećih sredstava, a ostatak bi bio preusmeren iz budžeta za druge namene, u svakom slučaju sakupljen od država članica. Sredstva bi se koristila za finansijsku, humanitarnu i zdravstvenu pomoć, ali i za podršku nastavi na arapskom. Zauzvrat Turska bi imala obavezu da unapredi uslove za izbeglice, da se izbori sa krijumčarima ljudi i zaustavi prelazak izbeglica u Grčku.
„Evropa želi da preuzme svoj deo, ali Sirijci treba da ostanu što je moguće bliže svojim domovima”, rekao je ovaj visoki evropski zvaničnik.
Turska želi novac, ali više od toga joj je potrebno priznanje određenog statusa, umesto zemlje „večitog kandidata”. Ona se žali se na nedostatak konsultacija u vezi s izbegličkom krizom i na to što još čeka viznu liberalizaciju kako bi njeni građani lakše putovali u Evropu.
Donald Tusk je ovog meseca posetio Tursku i predložio turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu mini-samit sa liderima tri glavne evropske institucije – Evropskim savetom, Evropskom komisijom i Evropskim parlamentom – kada 5. oktobra bude u poseti Briselu.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
