Izvor: Southeast European Times, 30.Maj.2011, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU će izmeniti šengenska pravila?
Dok se EU priprema za raspravu o mogućoj reviziji, Bugarska i Rumunija pažljivo prate situaciju.
30/05/2011
Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije – 30.5.2011.
Lideri EU treba da se uhvate u koštac sa problematičnim pitanjem da li bi pravila kojima je obuhvaćena Šengenska zona, u kojoj se putuje bez pasoša, trebalo da se izmene da bi se omogućila bolja kontrola migracija. S obzirom na hiljade Severnoafrikanaca koji beže >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << od previranja u Tunisu i Libiji, pozivi na izmenu sistema postaju sve urgentniji.
Mnoge izbeglice završile su u Italiji i na Malti, koje su članice Šengenske zone. Šengensko pitanje će, kako se očekuje, uočljivo figurirati dnevnim redom kada EU bude održavala svoj samit 24. juna.
Na vanrednom sastanku ministara unutrašnjih poslova EU u maju u Briselu, Evropska komisija (EK) je iznela predlog kojim bi se omogućilo zemljama u Šengenskoj zoni da ponovo uspostave granične kontrole.
Međutim, one bi mogle ponovo da primene taj mehanizam samo kao poslednje sredstvo i u „zaista kritičnim uslovima“, navodi se u saopštenju Mađarske kao predsedavajućeg EU. Pored toga, granične kontrole bile bi uvedene samo na privremenoj osnovi i koordinirano.
„Treba da imamo veću preciznost pravila, kako bi se izbegli unilateralni i disproporcijalni koraci zemalja članica“, rekla je posle razgovora komesarka EU za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrom, koja je predstavljala EK na sastanku.
Mađarski ministar unutrašnjih poslova Šandor Pinter, koji je predsedavao razgovorima u Briselu, rekao je da su se učesnici složili da se očuva Šengenski sistem.
„Postojao je jasan stav svakog ministra: slobodno kretanje ljudi jedno je od ključnih dostignuća Unije i moramo da održimo i čuvamo to“, rekao je on na konferenciji za novinare posle specijalnog sastanka o imigraciji.
Za Bugarsku i Rumuniju debata je bila od posebnog značaja. Dve zemlje je prvobitno trebalo da uđu u tu bezgraničnu oblast, koju čini 25 nacija, zajedno u martu, ali je pridruživanje odloženo nakon konačne procene o Bugarskoj u kojoj su ustanovljene bezbednosne manjkavosti na kopnenoj granici zemlje prema Turskoj.
Mada je Rumunija, kako je zaključeno, ispunila sve kriterijume, njen ulazak u zonu odložen je zajedno sa ulaskom njenog suseda. Sofija je nakon toga preduzela korake kako bi rešila slabosti pomenute u izveštaju. Radna grupa za procenu o šengenu zaključila je početkom maja da je Bugarska potpuno spremna za pridruživanje evropskom bezgraničnom prostoru.
Ginter Krihbaum, šef odbora Bundestaga za evropske poslove, rekao je da će odluka o kandidaturama Bugarske i Rumunije biti doneta ovog leta, nakon što EK objavi izveštaje o njihovom napretku u sklopu takozvanog Mehanizma saradnje i provere.
Odbor Evropskog parlamenta za građanske slobode (EP) takođe je zaključio da su dve zemlje spremne za prijem u tu oblast, a izvestilac odbora Karlos Koeljo opisao je Bugarsku i Rumuniju kao „čak spremnije“ od nekih članica tog kluba.
Zvaničnici u Sofiji i Bukureštu kritikovali su pokušaje starijih članica EU da prijem njihovih zemalja u bezgraničnu oblast uslove novim političkim zahtevima, koji nisu deo šengenskog akvisa.
„Neprihvatljivo je prema Bugarskoj i Rumuniji“, rekla je predsednica bugarskog parlamenta Cecka Cačeva 15. maja.
Prema rečima Rumena Jordanova, sofijskog prodavca automobila, prijem njegove zemlje u Šengensku oblast unaprediće njen imidž, ali neće imati gotovo nikakav uticaj na način na koji on posluje, niti će prerasti u bilo kakve specijalne beneficije za njegovu kompaniju.
„Bugarska je članica EU, tako da nema carinskih dažbina. Prolazimo samo pasošku proveru na prvoj tački ulaska u Šengensku zonu, što obično ne traje više od dva minuta“, rekao je on za SETimes. „Znači, kada uđemo u tu oblast, bićemo pošteđeni samo ta dva minuta.“
Nastavak na Southeast European Times...
