Izvor: Blic, 10.Nov.2011, 15:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EU: Za Srbiju i region niži stepen članstva?

Brisel - Evropska unija je pred temeljitim promenama svog ustrojstva i tekućih politika, što su obnarodovali nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi koji je stavio do znanja da će zemlje Zapadnog Balkana biti primljene u niži stepen članstva EU.

Ako Srbija, Crna Gora i možda Makedonija uopšte počnu pregovore o članstvu s EU krajem iduće godine, proći će >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bar šest, sedam godina dok ne dođu do praga Unije, a dotle će se i EU bez sumnje preobraziti u novom ustrojstvu, ocenili su evropski diplomatski izvori u "zasad jedinom mogućem osvrtu" za agenciju Beta.

Evropska komisija je danas, u Briselu, potvrdila da se ovakav scenario razmatra, ali je ukazala na ocenu predsednika Komisije Žozea Manuela Baroza da bi razdvajanje članica EU u različite stepene integracije značilo da se jako otežava mogućnost za ulazak u evrozonu i predstavljalo i neposredan ekonomski udarac nekim članicama.

Kancelarka Merkel je, medjutim, upozorila da ovakva EU ne može preživeti i da su nužne strukturne reforme, dok je Sarkozi saopštio da bez brže integracije neće biti ni evra i zato se EU mora dalje razvijati "u dve brzine", pošto sa možda 35 budućih članica, prijemom zapadnobalkanskih zemalja, ne mogu svi napredovati najbržom "prvom brzinom".

Jer, unutar Unije mora da se stvori jezgro zemalja brže "političke, federalne integracije", što bi obuhvatilo članice zone evra, dok bi ostale zemlje EU bile u sporijoj "drugoj brzini" konfederalne integracije.

Sarkozi je predočio da sada EU ima 27 članica i da će "očigledno biti nužno da se s vremenom" otvori i za Balkan.

- "Tad će nas biti 32, 33 ili 34 i niko ne misli da je federalizam, potpuna integracija.... Neće biti jedinstvene valute evra bez jačanja ekonomske integracije i usaglašavanja, a to je pravac u kojem idemo - podvukao je francuski predsednik.

- Biće, jasno je, dve brzine: jedna ka većoj integraciji unutar zone evra i više konfederalna u EU - objasnio je Sarkozi, napomenuvši ponovo da je ulazak nepripremljene Grčke u zonu evra 2001. bila "greška", što se sad ispoljilo u teškoj krizi duga te zemlje.

Žestok potres unutar evrozone i još velika neizvesnost oko načina kako će se iz finansijsko-budžetske krize izvući neke članice i stabilizovati evrozona ubrzali su razmatranje načina da se daljim objedinjavanjem ustrojstva i ekonomsko-finansijske politike medju članicama evrozone stvori snažno jezgro onih koje bi zajednički brže napredovale.

To bi, takodje, trebalo da omogući znatno lakše delovanje institucija i politika EU, stavio je do znanja Sarkozi, a iz nemačkih zvaničnih izvora je stavljeno do znanja da bi, ako se ispostavi da je nužno, neke zemlje mogle i izaći iz evrozone da bi ona bila zbijenija i lišena stalne potrebe da odlučuje jednoglasno.

Ovakvo razmišljanje nailazi na podršku još nekih moćnih, ekonomski i finansijski stabilnih članica evrozone, kao što su Holandija, Finska ili Austrija.

U Berlinu i Parizu se razmatra uvodjenje u evrozonu mehanizma glasanja u kojem bi prema ekonomskoj težini svaka članica imala i veći upliv i broj "ponderisanih glasova". Zona evra, vrlo verovatno s manjim brojem članica nego sada, imala bi i neki stalni sekretarijat u Briselu, odvojen od Evropske komisije.

Za to bi bilo nužno uneti i promene u temeljni akt EU, Ugovor iz Lisabona, iako već sad u tom Ugovoru postoji odrednica da neke članice koje to žele, mogu stupiti u "pojačanu saradnju" na nekom sektoru, a to su već upravo sistem jedinstvene valute, ukidanje unutrašnjih granica u zoni Ssengena, ugovori o policijskoj saradnji i jedinstvenoj strukturi evropske avioindustrije, proizvodnje i lansiranja satelita.

Naravno, "Evropa u dve brzine" bi značila da neke članice koje ne žele da se uključe u neki sektor brže integracije mogu, kao i dosad, da traže izuzeće iz te zajedničke politike EU, što je najviše koristila Velika Britanija, koja ne želi u evrozonu, ali snažno podržava njenu budžetsko-finansijsku stabilizaciju, jer 60 odsto britanskog izvoza ide na tržište EU.

Povezane vesti: Todorić: Od Beograda se traži da prihvati carinske prelaze Dežer: Nema novih uslova za Srbiju Tadić: Ponosan sam na dobre ocene, ali Srbija ne odustaje od principa Tadić: Postoji mogućnost da ne dobijemo status kandidata Srpska Vlada četiri puta pokušala da prevari Brisel
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Blic...

EMportal: EU: Za Srbiju i region niži stepen članstva

S media: EU: Za Srbiju i region niži stepen članstva

TimockeVesti.net: EU: Za Srbiju niži stepen članstva

Blic: Rojters: Dužnička kriza preti uticaju EU na Zapadnom Balkanu