Izvor: B92, 17.Avg.2011, 21:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU: Ugroženi za plan Merkel-Sarkozi
Brisel -- Lideri Francuske i Nemačke, najvećih privreda evrozone, obavezali su da će odbraniti evro i postavili temelje buduće fiskalne unije.
Oni, ipak, nisu povećali sredstava Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), niti su doneli odluku o uvođenju evroobveznica.
Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele je pozdravio ideju o formiranju ekonomske evropske vlade, ocenjujući predlog kao veliki napredak u rešenju krize. "Evropa se odlučuje za jednu uniju stabiliteta", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rekao je Vestervele.
Španija i Italija, koje su pod budnim okom investitora zbog visokih troškova servisiranja dugova, pozdravile su francusko-nemački predlog za veću integraciju evrozone, uz nadu da će plan rezultirati izdavanjem zajednički garantovanih obveznica na nivou cele evrozone.
Inflacija u evrozoni pala na 2,5 odsto
Inflacija u evrozoni pala je u julu na 2,5 odsto, saopštio je Zavod za statistiku Evropske unije Eurostat koji navodi da je julska stopa inflacije snižena u odnosu na stopu iz juna od 2,7 odsto. U 27 zemalja članica EU inflacija je u julu bila 2,9 odsto, pri čemu je pala u 16 država.
U Madridu su povećana očekivanja da će biti izdate evroobveznice, za koje neki analitičari smatraju da su jedini način da se osigura finansiranje prezaduženih zemalja evrozone.
Španija, četvrta po veličini privreda evrozone, je prošle godine sprovela plan štednje i ubrzala primenu reformi tržišta rada da izbegne situaciju u kojoj se našla Grčka kada je bila primorana da zatraži finansijsku pomoć. Ali nervoza na tržištu izazvana usporenim rastom i visokom stopom nezaposlenosti održava troškove zaduživanja ove zemlje na visokom nivou.
Investitori su takođe zabrinuti, jer sumnjaju u sposobnost Italije da se izvuče iz hronično slabog privrednog rasta, pogoršanog ubrzanom primenom programa štednje, u cilju smanjenja budžetskog deficita.
Grčka podržava predloge Merkelove i Sarkozija
Grčka računa na uspeh mera za ekonomsku stabilizciju zone evra koje su predložili francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel.
Ministarstvo finansija Grčke kao glavni pozitivan rezultat ističe njihovu privrženost odlukama julskog samita Evropske unije (EU), na kome je odlučeno da se Atini odobri novi stabilizacioni kredit.
EU je prošlog proleća, zajedno sa Međunarodnim monetarnim fondom, odobrila Grčkoj zajam u vrednosti od 110 milijardi evra, a sada je usvojena odluka da se Atini pomogne sa još većim kreditom u u ukupnoj vrednosti oko 159 milijarde evra.
Zvanična Atina je, osim toga, zadovoljna što su francuski predsednik i nemačka kancelarka još jednom iskazali podršku jačanju Evropskog fonda za finansijsku stabilnost koji je u procesu stvaranja, a trebalo bi u značajnoj meri da pomogne svim prezaduženim zemljama zone evra da se lakše izbore sa dužničkom krizom.
