Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Apr.2012, 14:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EU: Štednja pojačava krizu

BRISEL -

Evropljanima je dosta štednje na koju ih pozivaju zvaničnici EU uvereni da će se jedino uz "stezanje kaiša" izaći iz dužničke krize.

Građani EU na različite načine ratuju protiv mera štednje, demonstriraju, vlade padaju ili im preti rizik, dok istovremeno jača nacionalizam koji bi mogao da gurne Evropu u još veće probleme.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Sa naraslim dugovima i posustalom ekonomijom što se smatra najgorom kombinacijom, jer zahteva kontradiktorne mere - i mere štednje i mere podsticaja privrednog rasta, širom kontinenta se bore i bogate i siromašne zemlje.

Istovremeno je dugotrajna štednja uverila Evropljane da mantra fiskalne odgovornosti, za koju su najzaslužniji Nemci, vodi u začarani krug - veće siromaštvo zbog zaduženosti za posledicu ima manji rast, pa čak i povećenje dužničkog bremena.

"U Evropi je stroga štednja zapravo dovela do usporavanja preko potrebnog uravnoteženja evropskih ekonomija", ocenio je vodeći ekonomista Centra za evropske reforme Sajmon Tilford.

Mere štednje za uravnoteženje nacionalnih budžeta za posledicu su imale znatna smanjenja troškova vlada, uključujući otpuštanja i kresanja plata državnih službenika i smanjenja sredstava za ključne programe, kao i povećanje poreza radi podsticaja budžetskih prihoda.

Sve te bolne mere odrazile su se i na političkom planu. Tako u Francuskoj Nikoli Sarkoziju, jednom od kreatora evropskog odgovora na finansijsku krizu, preti mogućnost da ostane bez drugog predsedničkog mandata jer njegov suparnik ne traži štednju.

Socijalista Fransoa Oland, koji je u prvom krugu dobio nešto više glasova od Sarkozija, obećava ne smanjenje, nego povećanje javne potrošnje Francuske i to za 20 milijardi evra do 2017. godine.

U Grčkoj se na izborima idućeg meseca očekuje dobar rezultat partija neprijateljski raspoloženih prema međunarodnim paketima zajmova za koje je uslov štednja.

Te partije će sigurno uzdrmati sadašnju tehnokratsku vladu koja se bori da zauzda nacionalni dug.

U Holadniji je sa vlasti upravo otišla konzervativna koalicija pošto nije došlo do dogovora o smanjenju budžetskog deficita do granice koju traži EU.

U Češkoj je prošle nedelje u Pragu protestovalo gotovo 100.000 ljudi zbog reformi i štednje tražeći istovremeno smenu vlade.

Stručnjaci ističu da gnev građana zbog štednje koja "ide preko njihovih leđa" za posledicu ima okretanje ekstremima - u Francuskoj je u prvom krugu predsedničkih izbora gotovo svaki pet birač dao glas Nacionalnom frontu, desničarskoj partiji ranije prepoznatljivoj po anti-imigracionoj platformi.

Taj rezultat, uz 11 odsto glasova Francuza koje je osvojio kandidat krajnje levice Žan-Lik Melanšon, pokazuje koliki je nivo ljutnje, kaže istraživač briselskog Centra za evropske studije Pjotr Kačinski.

"Pravi pobednici francuskih izbora su krajnja desnica i krajnja levica koji su zajedno dobili više od 30 odsto glasova", ukazao je Kačinski.

U međuvremenu, nemački ministar finansija Volfgang Šojble savetuje glasačima u Evropi da ne biraju evroskeptike i ksenofobe, jer to destabilizuje demokratiju.

Nemci su najglasnije u EU bili za štednju i upozoravali na "moralnu opasnost" pomaganja zemljama koje nisu dovoljno "patile" zbog budžetske nediscipline.

Sada se, međutim, čini da bi budućnost Evrope mogla da bude baš u rukama političara poput Olanda koji, pored ostalog, obećava povećanje poreza bogatima.

I dok brojni evropski zvaničnici i stručnjaci ne odustaju od štednje, neki ekonomisti pozivaju na "odvrtanje slavine", makar i po cenu većeg deficita.

"U Evropi kao celini neće biti fiskalne održivosti bez povratka na ekonomski rast", zaključio je Tilford.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...