Izvor: Vostok.rs, 22.Mar.2014, 15:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU: Slaboalkoholni koktel sankcija
22.03.2014. -
EU je dodala krimskim sakncijama protiv Rusije imena još 12 ruskih činovnika i otkazala pripremu za novi samit EU-rusija 3. juna u Sočiju. To je neprijatno, ali nije smrtonosno. Ma koliko da Vašington pritiska evropljane, ništa posebno kardinalno u pogledu kaznenih mera protiv Moskve na samitu 20-21. marta nije se desilo. Nikakve trgovačke sankcije nisu objavljene. Niko u Evropi >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ne želi da započne trgovinski rat sa Rusijom zbog neuspeha čisto američkog projekta „amputacije Ukrajine“.
Naravno, evropljani nisu mogli da ne reaguju na američke zahteve da kazne Moskvu. Ali u Briselu tako vešto mešaju koktel sankcija protiv Rusije da u procesu nikako ne ispada čak ni srednje jak ekonomski napitak.
Obim trgovine EU sa Rusijom približava se cifri od 400 milijardi evra. To je otprilike deset puta više nego trgovina između Rusije i SAD. Jasno je da će EU izgubiti u sankcijama više nego Vašington. Tim pre što je ona energetski zavisna od Rusije.
Na samitu mnoge zemlje su otvoreno istupile protiv trgovinskog rata sa Rusijom. Eskalacija konflikta oko Ukrajine će imati katastrofalne posledice za njegove učesnike, kako i z anas, tako i za Evropu – izjavio je premijer Belgije Elio Di Rupo. Vodeći evropski lideri treba da se upute u Rusiju radi pomoći dijalogu sa Ukrajinom i smanjenju napetosti u regionu i da ne trče pred rudu sa sankcijama, smatra Di Rupo. Protiv ekonomskih sankcija istupio je i premijer Bugarske Plamen Orešarski. On je takođe rekao da proširenje crnog spiska u koji ulaze ključne figure s ruske strane može da omete dijalog o regulisanju krize.
Istina, za sada nije jasno sa kim može da se vodi dijalog u Ukrajini, gde nema ni legitimnog predsednika, ni legitimne izvršne vlasti. Na šta je skrenuo pažlju još 18. marta predsednik Rusije Vladimir Putin u ekspozeu o krimskom pitanju u Kremlju.
- Jasno je i to da legitimne izvršne vlasti u Ukrajini do sada nema, nema sa kim da se razgovara. Mnoge državne organe su uzurpirali samozvanci, pri tome oni ništa u zemlji ne kontrolišu, a sami – želim to da podvučem – nalaze se često pod kontrolom radikala. Čak na prijerm kod nekih ministara aktualne vlade može da se srigne samo uz dozvolu terorista majdana. To nije šala, to je današnja realija.
Kako je saopštio predsednik EU Herman Van Rompej, zemlje EU su otkazale samit Rusija-EU 3. juna. Ako se uzme u obzir da Rusija odavno vodi poslove sa EU (bilo da je to ekonomija ili diplomatija) na osnovu bilateralnih kontakata sa svakim od 28 članova, ovde nema ništa strašno. Ne bismo, naravno, hteli da vređamo Van Rompeja ili premijera Manuela Barozua, ali samiti sa njima odavno su već davali malo šta i pretvorili su se u skupe fotosesije. I tekli su više po inerciji ranijih dogovora.
Još ranije EU je objavila da obustavlja pregovore o uprošćavanju viznog režima. Bezvizno razumevanje sa Evropom Rusija traži još od 2002. godine, kada je Vladimir Putin prvi put predložio EU da razmotri perspektivu formiranja bezvizne Evrope od Vladivostoka do Lisabona. Od tada pregovori i razgovori se vode redovno i isto tako redovno se daju prognoze o tome da će upravo okovi pasti i da će biti sloboda...
Prema rečima kancelara Nemačke Angele Merkel, EU će primeniti ekonomske sankcije protiv Rusije samo u slučaju eskalacije konflikta u Ukrajini. Njen zvanični predstavnik je kasnije utvrdio da je Merkel imala u vidu otvorenu vojnu intervenciju Moskve u Ukrajini. Ali to je jednostavno nemoguće zamisliti.
Što se tiče spajanja Krima sa Rusijom psole opšteg referneduma 16. marta, kako je rekao u razvogovu sa državnim sekretarom SAD Džonom Kerijem ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov, ovaj korak je već neopoziv.
Andrej Fedjašin,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
Pogledaj vesti o: Vašington, Moskva
