Izvor: Politika, 21.Dec.2012, 20:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU-Rusija: Prijateljsko prepucavanje
BRISEL – Predsednik Rusije Vladimir Putin i najviši predstavnici EU nisu na današnjem samitu u Briselu izgladili ključne razlike, a na završnoj konferenciji za štampu provejavali su kritički tonovi.
Glavne teme samita koji je završen danas popodne bile su energija, evropski vizni režim za građane Rusije i situacija u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Siriji, ali sudeći po izjavama na zajedničkoj konferenciji za štampu ni po jednom pitanju nije postignut bitan napredak.
Kada je reč o vizama, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je najavio potpisivanje sporazuma koji omogućava ruskim funkcionerima, poslovnim ljudima i novinarima da brže dođu do šengenskih viza, kao i olakšice za još neke kategorije Rusa.
Putin koji želi bezvizni režim za sve građane Rusije, požalio se novinarima da u EU nema političke volje da se Rusima dozvoli slobodan ulazak u EU iako je Rusija ispunila sve tehničke uslove.
„Ruski turisti ostavljaju u vašim prodavnicama i restoranima preko 500 miliona dolara godišnje i u vašem je interesu da ih bude još više”, podsetio je Putin Baroza i predsednika Evropskog saveta Hermana Ven Rompeja na današnjoj konferenciji za štampu.
EU se,međutim, poziva na kršenje ljudskih prava u Rusiji, o čemu je govorio Van Rompej, pomenuvši slučaj advokata Sergeja Magnickog, koji je pre tri godine umro u zatvoru, navodno od posledica torture.
Putin je sa svoje strane uzvratio pozivajući se na težak položaj ruske manjine u baltičkim državama bivšseg ŠSR-a koje su sada članice EU, kao i na pokušaje glorifikacije nacizma u tim zemljama.
Ni kada je reč o Siriji, gde je preko 40.000 ljudi dosad stradalo u obračunu režima sa pobunjenicima, Putin nije odustao od stava da se rešenje mora tražiti kroz politički dijalog, a ne kroz mešanje u građanski rat u toj zemlji.
„Ponoviću: mi nismo advokati Bašara Al Asada, ali moramo da vidimo ko će preuzeti vlast i kako će se upravljati zemljom u interesu svih građana i etničkih i verskih grupa koje tamo žive”, rekao je ruski predsednik.
Ipak, najviše varnica razmenjeno je u vezi sa energijom, pa je Putin optužio evropske partnere za nefer i selektivan odnos prema ruskim energetskim firmama, koje su sve češće na udaru inspekcija i antimonopolskih istraga.
„Zašto te mere ne primenjujete na norveške kompanije?”, upitao je Putin, konstatujući da se takvim ponašanjem krše ugovori između EU i Rusije.
Barozo je donekle povišenim tonom izjavio da su zakoni EU isti za sve i da Rusija mora da se povinuje pravilima koja važe i za ostale.
„Moj dobri prijatelj Barozo je emotivan jer zna da to što kaže nije tačno, odgovorio je Putin i pozvao Baroza da ponovo pročita energetski ugovor, a naročito tačku 34 u kojoj se ruskim firmama garantuje neometano poslovanje u EU.
I pored svega, domaćini i visoki gost su u svojim govorima podsetili na strateško partnerstvo EU i Rusije, kao i na intenzivne trgovinske odnose, koji su samo prošle godine dostigli obim od oko 400 milijardi evra.
Oni su se sem toga složili da i pored problema treba nastaviti dijalog, a prva prilika za to biće u junu 2013, kada će se pod predsedavanjem Rusije u Sankt Petersburgu održati samit G-20.
-------------------------------------
Putin: EU da odluči o pomoći Kipru
Predsednik Rusije Vladimir Putin je danas u Briselu izjavio kako je na članicama Evropske unije (EU) da odluče o spasavanju Kipra, uprkos bliskim ekonomskim vezama te zemlje sa Moskvom.
„Kipar je član EU”, rekao je predsednik Putin na konferenciji za novinare posle samita sa predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompejem i predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom.
„Mi ne treba da se mešamo, ali bi mogla da nastane situacija u kojoj bi Moskva mogla da igra ulogu, naročito ukoliko se uzme u obzir jačina njene ekonomije”, dodao je Putin.
Rusija je prošle godine odobrila Kipru zajam od 2,5 milijardi evra, ali je Nikozija u junu zatražila još pet milijardi evra, istovremeno kada je zatražila pomoć i od Brisela.
Barozo je rekao da bilo kakva odluka o uključivanju Rusije u pomoć Kipru zavisi isključivo od te dve strane.
Odluka EU o zahtevu Kipra za pomoć očekuje se u januaru, prenela je francuska novinska agencija AFP. Nikozija je zamolila za spasavanje u junu kada su dve njene banke koje su najviše izložene grčkom dugu zatražile pomoć pošto nisu uspele da ispune kriterijum EU o visini kapitala.
Kipar, prema izveštajima, traži 17,5 milijardi evra (23,1 milijardu dolara), od čega 10 milijardi evra za banke, šest milijardi za otplatu dospelog državnog duga i 1,5 milijardi evra za javne finansije.
Ta ukupna pomoć bi bila jednaka celokupnom kiparskom bruto domaćem proizvodu u 2011. Trojka međunarodnih kreditora - Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond - razmatraju kiparski zahtev za slanje finansijske pomoći.
Takođe je sprovedena nezavisna revizija koliko će posrnulim kiparskim bankama biti potrebno za povećanje likvidnosti. Vlada Kipra je sprovela duboke rezove i dogovorene mere štednje kako bi ispunila zahteve međunarodnih kreditora i ostvarila uštedu od više milijardi evra.
Četvorogodišnji program prilagođavanja predstavlja 7,25 odsto kiparskog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Kiparski parlament je odobrio kresanje plata u javnom sektoru u rasponu od 6,5 do 15,5 odsto i zamrzavanje nominalnih zarada do 2016. Isplate novčanih naknada su takođe smanjenje, dok su porezi na cigarete, alkohol i benzin značajno porasli. „Trojka” je saopštila da je ostvaren dobar napredak, ali da su potrebna izvesna prilagođavanja.
AFP piše kako je rusko prisustvo na Kipru veoma vidljivo - od oglasa za nekretnine na ruskom jeziku do novina i škola.
Depoziti Rusa u kiparskim bankama se procenjuju na ukupno 26 milijardi dolara.
Procenjuje se da na grčkom delu Kipra živi 50.000 Rusa, pet odsto ukupne populacije od 800.000 ljudi.
Manja ruska zajednica živi i u turskom delu Kipra na severu tog ostrva.
objavljeno: 21.12.2012.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
