Izvor: Vostok.rs, 06.Nov.2014, 18:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU: Prvi koraci ka poslednjoj šansi
06.11.2014. -
Komisija poslednje šanse – tako je svoj tim nazvao rukovodilac najvišeg organa izvršne vlasti EU Žan-Klod Junker, imajući u vidu sve veći broj socijalnih i političkih izazova koji stoje pred ujedinjenom Evropom.
To se između ostalog odnosi na regulisanje konflikta između EU i Velike Britanije koji se razbuktao poslednjih dana zbog odbijanja Londona da doplati u evropsku blagajnu 2,1 milijarde evra. Uzrok doplate je dinamičniji razvoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << britanske ekonomije po oceni Brisela. Distanciravši se od ocene pravne opravdanosti datog zahteva, dovoljno je reći da se ne radi prosto o odbijanju Dejvida Kamerona da ispiše ček, već o prelasku spora u ravan političkih odluka. Kancelar Nemačke Angela Merkel, koja ne podržava ni migracionu politiku Londona, izjavila je bez uvijanja da neće insistirati na daljem članstvu maglovitog Albiona u sastavu jedinstvene Evrope.
Uz to treba dodati da se razmirice sa Londonom odvijaju u kontekstu žalosne prognoze ekonomskog napretka zemalja zone evra za ovu i predstojeće godine, koje je ovih dana objavila Evropska komisija. Eksperti komisije su korigovali prvobitne pokazatelje u stranu smanjenja. Tako 2014. godine ekonomija zone evra će napredovati, prema njihovim procenama, svega za 0,8% umesto 1,2%, a 2015. godine za 1,1% mesto 1,7%, kao što se pretpostavljalo. Oporavak može da nastupi najranije 2016. godine. Pesimističnije deluju perspektive napretka i u zemljama-lokomotivama EU – Nemačkoj, Francuskoj i Italiji. Uzroci skepse ekonomista, ističu komentatori, kriju se u geopolitičkim rizicima, kao što je kriza u Ukrajini i konflikt na Bliskom Istoku.
Što se tiče ukrajinske krize, njen uticaj se ispoljava ne samo u rastućim bojaznima investitora. U datom slučaju sasvim konkretan udar evropskoj ekonomiji nanosi bumerang antiruskih sankcija. I bez obzira na to, u Briselu za sada prevladavaju razlozi za konfrontaciju. Uoči izbora za organe vlasti u samoproglašenoj Luganskoj i Donjeckoj republici, održanih na jugoistoku Ukrajine, novi šef evropske diplomatije Federika Mogerini izjavila je da neće priznati rezultate tih izbora. Ja ne govorim o automatskom priznanju samoproglašenih republika, to od EU danas niko ne očekuje – citiraju u vezi sa tim novinske agencije reči stalnog predstavnika Rusije u EU Vladimira Čižova. Ali činjenicu izražavanja volje stanovništva tih regiona, mislim, trebalo bi priznati kao pojavu istih tih demokratskih vrednosti za koje se zalaže EU.
Šef odeljenja za zemlje i regione Instituta Evrope Vladislav Belov ne očekuje u principu promenu kursa Evropske komisije.
Ako se uzmu one sfere odgovornosti koje se nalaze u nadležnosti Evropske komisije, verovatno neke probojne odluke ne treba očekivati, kaže Belov. Ako se govori o šefu Evropske komisije, meni se čini da u poređenju sa Barozuom, Junker je iskusniji čovek, ima iskustvo upravljanja državnim strukturama. Od njega možda treba očekivati odmereniji prilaz Rusiji, ali na nivou ličnosti. A sa tačke gledišta EU u celini teško da mogu da se očekuju neke kvalitativne izmene u datom pogledu.
Oleg Severgin,
Izvor: Glas Rusije, foto: FOTOBANK/Getty Images
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
