Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Feb.2023, 16:39

EU 10. paketom antiruskih sankcija stavlja na crnu listu 59 ljudi i 28 subjekata; Borelj: Ukrajini se mora hitno poslati više municije

Evropska unija staviće na crnu listu 59 ljudi i 28 organizacija u okviru novog desetog paketa sankcija Rusiji, javio je danas briselski portal EUobserver.

Nova crna lista uključuje Fond nacionalnog bogatstva Rusije, tri banke - Alfa-Bank, Rosbank i Tinkof banku, dve medijske holding kompanije - Patriot medija grup i Rosija sevodnija, kao i dve osiguravajuće kompanije, preneo je TASS.

Navodi se da su i Sveruski narodni front i nekoliko proizvođača oružja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kao i firma Pavel šiping sa sedištem u Londonu, odgovorni za "ilegalni transport ukradenog ukrajinskog žita", prenosi portal.

Portal navodi i da EU namerava da blokira emitovanje arapskih servisa RT i Sputnjika na svojoj teritoriji.

Na crnoj listi naći će se komesarka za ljudska prava Ruske Federacije Tatjana Moskalkova, zamenik predsednika Vlade Moskovske oblasti Vjačeslav Duhin i ministarka rada, porodice i socijalne zaštite Baškirije Lenara Ivanova.

Pored toga, u bloku sankcija, koji treba da bude zvanično objavljen 24. februara, biće i jedan broj visokih vojnih oficira.

Napominje se da će 10. paket sankcija biti „praćen paketima dokaza koji su osmišljeni za pravni izazov pred Evropskim sudom pravde".

Dodaje se da su ove brojke podložne promenama, jer mnoge istočnoevropske zemlje i dalje pokušavaju da obezbede sankcije protiv ruske državne korporacije za atomsku energiju Rosatom i njenog generalnog direktora Alekseja Lihačova.

Diskusija o tome nastavlja se na sastanku Saveta EU u Briselu na nivou ministara spoljnih poslova.

Prema podacima službe EU 1.386 pojedinaca i 171 kompanija nalaze se na listi sankcija Rusiji.

EU jača mehanizme za sprečavanje pomoći Rusiji da izbegne sankcije

Grupa država članica Evropske unije traži da blok ojača mehanizme, uključujući i primenu trgovinskih mera, kako bi uzvratila onima koji pomažu Rusiji da zaobiđe sankcije.

U nacrtu predloga u koji je Blumberg imao uvid stoji da nova ovlašćenja obuhvataju izdavanje upozorenja pojedincima ili kompanijama, izvan i u okviru evropskog bloka, koje pomažu Rusiji.

Takođe, EU će imati mogućnost da deluje tamo gde se ta pomoć odnosi na proizvode koji se koriste u borbi protiv Ukrajine.

"Rusija nastavlja da snabdeva vojnu industriju neophodnim komponentama uprkos našim sankcijama", navodi se u predlogu i dodaje da se koriste lažne kompanije i posrednici van Rusije kako bi se stvorili alternativni lanci snabdevanja.

Kako se navodi, poseban fokus treba staviti na zapadne komponente koje su ključne za rusku vojnu industriju.

Godinu dana nakon ruske agresije na Ukrajinu i sa nekoliko paketa sankcija koje su sada odobrene, EU će usmeriti pažnju na primenu ovih mera, što uključuje pritisak na zemlje koje ih još nisu usvojile, kao i na kompanije koje izbegavaju sprovođenje sankcija Rusiji.

Borelj: Ukrajini se mora hitno poslati više municije, radi se o danima

Visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku Žozep Borelj je danas na konferenciji za novinare posle Saveta ministara spoljnih poslova EU izjavio da se Ukrajini mora poslati više municije i to brzo, te da se radi o danima.

Ovo je hitno, radi se o danima ili možda dva meseca, i na tako hitan zahtev mora da se odgovori sa onim što postoji. Potražiti od (vojne) industrije da pojača proizvodnju, bez razlike kako brzo oni to mogu da rade, traži vreme. Sve zemlje članice imaju dogovore sa njihovom industrijom oružja. A municija se troši veoma brzo, brže nego proizvodnja. Zemlje članice moraju da daju prioritet ukrajinskim zahtevima iz njihov sadašnjih zaliha i kapaciteta, insistirao je Borelj.

On je pojasnio da način na koji se sada vodi rat tako što Rusija baca 50.000 bombi dnevno troši i traži više municije.

"Ne dajem broj bombi koje baca Ukrajina, ali je taj broj manji. Treba da radimo to što smo radili i dosad ali više i brže. Šaljemo municiju Ukrajini već cele godine i produžavamo, a zalihe municije će biti upotrebljene, industrija će da pojača kapacitete sve to ne može da se reši u jednom danu", kaže Borelj.

Dodaje da treba intenzivirati napore snabdevanjem na evropskom nivou i poručuje da je jasno da je najbolji način da se "to što imamo i što je već na zalihama" podeli u sledećim nedeljama.

Visoki predstavnik je precizirao da će EU ministri za odbranu 7. marta podneti njihove predloge kako da se pojača vojna podrška Ukrajini.

Kad je reč o desetom paketu sankcija EU Rusiji šefovi evropskih diplomatija danas se nisu dogovorili o sankcionisanju nuklearne opreme za Rusiju, a ni za sankcionisanje ruskih dijamanata.

Očekuje se da ovaj 10. paket bude objavljen najkasnije u petak 24. februara, na godišnjicu početka rata u Ukrajini.

Ovaj paket sankcija se između ostalog sastoji od zabrane izvoza za 11 milijardi evra za industrijske proizvode i tehnologiju koji ne mogu da se dobiju preko trećih zemalja, kao što su elektronika, specijalizirana vozila, rezervni delovi za kamione i avione, zatim sankcije za propagandu mašineriju Rusije i protiv oligarha", naveo je Borelj.

Borelj smatra da današnja poseta američkog predsednika Dozefa Bajdena Ukrajini pokazuje važnost koja se daje ukrajinskoj borbi.

To je način da se pokaže da smo mi, EU, SAD, Kanada i Velika Britanija kao i druge zemlje, da mi potpuno podržavamo Ukrajinu. Ne znam da li će ova poseta imati direktan konkretan uticaj, ali pokazuje posvećenost SAD, kazao je Borelj.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...