Izvor: Politika, 11.Mar.2015, 15:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EP izglasao Rezoluciju o Srbiji

STRAZBUR – Poslanici Evropskog parlamenta izglasali su na plenarnoj sednici u Strazburu rezoluciju o Srbiji zasnovanu na predlogu koji je sačinio izvestilac Dejvid Mekalister.

Poslanici su danas usvojili tri od ukupno sedam predloženih amandmana na dopunjenu verziju Mekalisterovog izveštaja iz prošlog meseca, a oni se tiču nadležnosti Srbije za suđenje za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, položaja zaštitnika građana Saše Jankovića i napretka u normalizaciji odnosa Beograda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Prištine.

U finalni tekst je ušla ublažena verzija amandmana koji su predložili hrvatski poslanici uz podršku Evropske narodne stranke (EPP), koji su tražili da se Srbija spreči da procesuira optuženima za ratne zločine koji su počinjeni na teritoriji Hrvatske.

U konačnoj verziji, usvojen je amandman kojim se od Srbija poziva da „u duhu pomirenja i dobrosusedskih odnosa preispita sporni zakon”, a za to je glasalo 347 poslanika, dok je 319 bilo protiv.

Izglasan je i predlog evropskih liberala da se osude napadi na ombudsmana Jankovića i da mu se pruže svi uslovi za rad i dostave dokumenta koje je pozakonu zahtevao.

Sem toga, usvojen je i amandman Zelenih da se Srbiji oda priznanje zbog dogovora o pravosuđu postignutog tookm februarske runde dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Glasanje je održano bez rasprave, s obzirom da je ona održana na sinoćnoj sednici EP.

U finalnom tekstu rezolucije Srbija se pohvaljuje zbog napretka u reformama, razvoju dobrošedskih odnosa i dijaloga sa Prištinom, a od Evropskog saveta se traži da što pe otvori poglavlja u pregovaračkom procesu.

Sa druge strane, rezolucija sadrži kritike zbog narušavanja slobode izražavanja i položaja nezavisnih institucija, kao i zbog odbijanja Srbije da se pridruži evropskim sankcijama protiv Rusije.

Mekalister: Poštovanje i podrška za do sad učinjeno

STRAZBUR – Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister izjavio je danas, nakon usvajanja rezolucije o Srbiji, da opredeljenje Beograda za EU i reformski napori vlade zaslužuju poštovanje i podršku Brisela i istakao značaj daljeg napretka po pitanju reformi.

On je naglasio da se Srbija nalazi na putu ka EU i da srpska vlada pokazuje opredeljenje za proces evropskih integracija.

„Vlada se uhvatila u koštac sa sistemskim, kao i socijalnim i ekonomskim reformama. To zaslužuje naše postovanje i podršku. Srpski parlament je nedavno usvojio važne zakone o uzbunjivačima, medijima, radu, privatizaciji i bankrotu. To je predstavlja pozitivan razvoj”, rekao je Mekalister.

Izvestilac, međutim, naglašava da bez obzira na to, za uspešan proces integracija od ključnog značaja je sveobuhvatna primena zakona.

„Vladavina prava, ekonomsko upravljanje, reforma javne administracije su od fundamentalnog značaja u demokratiji , kao i za proces pregovora”, naglasio je on.

Koliko će trajati proces pregovora prevashodno zavisi od sposobnosti Srbije da ostvari održivi napredak po pitanju reformi.

„Ali, taj napredak može biti ostvaren”, zaključio je Mekalister.

Joksimović: Dobar dan u EP za Srbiju

STRAZBUR – Ministarka bez protfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović pozdravila je današnje usvajanje rezolucije o napretku Srbije u Evropskom parlamentu (EP) i istakla da usvajanje amandmana hrvatskih poslanika ne može zaseniti činjenicu da je ovo bio dobar dan za Srbiju.

Joksimović je, u izjavi Tanjugu, ukazala da ne treba pridavati preveliki značaj usvajanju amandmana hrvatskih poslanika.

Ona je rekla da je za amandman glasalo 347, a protiv 319 poslanika, što pokazuje da je Srbija u dobroj meri uspela da našu argumentaciju prezentuje.

Hrvatska, kako je podsetila, je član EU i ima svoje stalne poslanike u EP, što daje izvesnu prednost u lobiranju i pružanju informacija.

„Ovo ni na koji način ne treba da baci senku, odnosno zaseni što je suština, a to je da je zaista bila dobra debata o Srbiji, da je Rezolucija vrlo izbalansirana, da su date otvorene preporuke za otvaranje pregovora o poglavljima ove godine, kao i da je Srbija podržana u daljim nastojanjima da u reformama unapredi proces evropskih integracija”, istakla je Joksimović.

Ona je kazala da se znalo da će biti tesan odnos snaga u EP oko amdnmana koji su podneli hrvatski poslanici, a koji glasi da se Srbija poziva da razmotri svoj zakon o nadležnosti za ratne zločine. Kako amandman kaže nama nije teško - razmotrićemo zakon, s tim što smo potpuno uvereni i znamo, kao i većina poslanika u EP, da je naš zakon u skladu sa evropskim standardima.

Brojne druge države, kako je istakla, imaju istu takvu jurisdikciju. Joksimović je kazala da očekuje da se i Evropska komisija oglasi i na neki način uključi kako bi imali mišljenje u kojoj meri je naš zakon jedan deo evropske prakse.

„Možemo uvek i uz ekspertsko mišljenje da pokažemo jasno da su argumenti na našoj strani”, podvukla je Joksimović konstatujući da je „ovo bio dobar dan u EP za Srbiju”.

Rezolucija EP: Voz Srbije na tračnicama za EU

STRAZBUR  - Državna sekretarka Letonije Kalinina Lukaševica je u izlaganju na plenumu EP, u ime Saveta ministara EU, izjavila da se već razgovara o akcionom planu Srbije za otvaranje poglavlja o vladavini zakona.

Evropski poslanici su sa 347 glasova „za” i 319 „protiv” usvojili najviše osporavani amandman na rezoluciju u kojem se „poziva Srbija da u duhu pomirenja i dobrosusedskih odnosa u saradnji sa susedima i Komisijom razmotri svoj Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine”.

To je daleko umerenija verzija od ranije odbačenih amandmana hrvatskih poslanika koji su tražili da Srbija izmeni taj zakon, tvrdeći da se time stvara pravna nesigurnost za državljane članica EU, kao u slučaju hrvatskog državljanina Veljka Marića osuđenog za ratne zločine 1991. godine, kako je to u prethodnoj raspravi naglasio hrvatski poslanik Andrej Plenković.

Ovaj amandman je pripremio Mekalister, koji je zajedno s Plenkovićem u grupaciji stranaka desnice u EP.

U raspravi je slovenačka poslanica Tanje Fajon ocenila kao „zabrinjavajuće težnju i pritisak” da se Srbiji u postupku pregovora o članstvu s EU nametnu bilateralna pitanja, kao što je to hrvatski stav o srpskom zakonu o ratnim zločinima.

Fajon je ponovila stav Evropske komisije da bi promena utvrđenih uslova za pregovore sa Srbijom o poglavljima vladavine prava i temeljnih sloboda bio „opasan presedan”, budući da je nepobitna univerzalna nadležnost srpskog zakona.

Poslanica Zelenih Ulrike Lunaček je naglasila da je srpski zakon usvojen još 2003. i da su ga Evropska komisija i svi prihvatili, dok je u postupku protiv Marića tužilac optužnicu potvrdio izjavama svedoka.

Plenković je uzvratio da je znanje Lunačekove „nepotpuno i pristrasno”, navodći da srpski zakon nema nikakve veze s univerzalnošću sličnih zakona u članicama EU.

Letonska državna sekretarka za Evroopu Kalinina Lukaševica je u raspravi podvukla da, uz napredak, srpska vlada mora postići opipljive rezultate u vladavini zakona, reformi pravosuđa, bitki protiv korupcije, slobodi izražavanja i dijalogu s Prištinom, „što će olakšati put Srbije u članstvo EU”.

Evropski komesar za proširivanje Johanes Han je istakao da je Srbija na putu za otvaranje poglavlja.

Čelnici EU su podržali rezoluciju EP u kojoj se pozdravlja odlučnost srpske vlade da sprovede sistemske i strukturne ekonomske reforme.

Parlamentarci EP u rezoluciji napominju da zaostaje reforma pravosuđa koja je presudno važna za dalji napredak u bitki protiv korupcije i bezbednost poslovanja i investicija, a naglašavaju ključni značaj nezavisnosti pravosuđa i nepristrasnosti sudija i tužilaca.

U rezoluciji se podvlači da poglavlje 23. o pravosuđu i temeljnim pravima, kao i poglavlje 24. pravda, sloboda i bezbednost treba otvoriti u ranoj fazi pregovora o članstvu EU i Srbije.

Takođe se podstiču Beograd i Priština da nastave dijalog i primenu postignutih dogovora i da odmah na početku pregovora o članstvu EU-Srbija treba otvoriti i poglavlje 35. koje obuhvata normalizaciju odnosa Prištine i Beograda.

Amandmanima je, međutim, dopunjena prethodna verzija rezolucije, tako da se sad „insistira na činjenici da poglavlje 35, vezano za odnose Srbije i Kosova, mora biti podvrgnuto preciznoj definiciji”.

Dodaje se da „okvir pregovora dozvoljava da se utvrdi da li napredak u jednom poglavlju jasno zaostaje u odnosu na pregovore u celini, što omogućava Evropskoj komisiji da preporuči odlaganje otvaranja ili zatvaranja drugih poglavlja”.

Poslanici EP „podstiču srpske vlasti da preduzmu strukturne ekonomske reforme radi pospešenja ekonomskog rasta, da stvore povoljnije uslove za preduzeća i ulaganja u celoj Srbiji”.

Takođe traže od vlade Srbije da ulože napore za „suzbijanje nezaposlenosti i siromaštva, uravnoteženje budžetskih troškova i bore se protiv korupcije, koja je glavna pretnja za poslove”.

Evropski parlamentarci isto tako „pozivaju Srbiju da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s politikom EU, uključujući svoju politiku prema Rusiji”.

U dokumentu se izražava „žaljenje što Srbija, kada je to od nje bilo zatraženo, nije uskladila svoje odluke s odlukama Saveta ministara (EU) kojima se uvode restriktivne mere protiv Rusije”.

Poslanici EP dodaju da se „ipak moraju imati u vidu ekonomske, socijalne tradicionalno snažne veze koje ujedinjuju te dve zemlje, uz ocenu da Srbija može odigrati ulogu od krajnje važnosti kad je reč o odnostima EU-Rusija”.

Primećuju se, međutim, da je „Srbija s velikom pažnjom dočekala lica kojima je zabranjen ulazak u Uniju i da organizuje vojne vežbe s ruskom vojskom”.

EP ohrabruje Srbiju da iskoristi predsedavanje OEBS-om kako bi se doprinelo stabilizaciji stanja na istoku Ukrajine.

U rezoluciji je pohvaljen rad nezavisnih regulatornih tela i njihov doprinos poboljšanju pravnog okvira i većem stupnju odgovornosti državnih institucija, uz napomenu da se „preporuke nezavisnih regulatornih tela moraju slediti, a njihova nezavisnost poštovati”.

Takođe se pozdravlja i traži sprovođenje usvojenih zakona o javnom informisanju i medijima, zakona o elektronskim medijima i zakona o javnim radiodifuzionim uslugama.

Parlamentarci EU navode da su „zabrinuti zbog pretnji novinarima, što se ogleda u sve većoj autocenzuri... i sve gorih uslova za potpuno ostvarivanje slobode izražavanja u Srbiji i naglašavaju potrebe potpune transparentnosti medijskog vlasništva”.

U tekstu rezolucije se „zabrinutošću konstatuje da politički pritisci ugrožavaju nezavisnost medija” i pozivaju srpske vlasti da stvore uslove za slobodu izražavanja i medija kao temeljne vrednosti EU.

Takođe se „pozdravlja konstruktivan duh s kojim srpska vlada deluje u odnosima sa susednim zemljama... i ispunjava međunarodne obaveze”.

„EP ohrabruje Srbiju da u potpunosti sprovede bilateralne sporazume sa susednim zemljama i krene u rešavanje bilateralnih pitanjana pragmatičan način”, a kao jedno od važnih pitanja za regionalno pomirenje se navodi rasvetljavanje sudbine nestalih u ratnim sukobima u Hrvatskoj, na Kosovu i u BiH.

Ovaj stav bi mogao da se razume i kao izvestan odraz odbačenog zahteva delegacije hrvatskih poslanika u prethodnoj raspravi u Spoljnopolitičkom odboru EP da se zahtev da Srbija odustane od istraga ratnih zločina u regionu postavi kao uslov za dalji napredak Srbije ka EU, uz pitanja sudbine nestalih, povraćaja kulturnih dobara i rešenja granice na Dunavu.

Visoki zvaničnik Evropske komisije Simon Morđu je na to uzvratio da to ne dozvoljava utvrđeni okvir pregovora o članstvu i da, kao i dosad, bilateralna pitanja moraju biti rešavana izvan samih pregovora, rekavši takođe da je srpski zakon o ratnim zločinima veoma sličan zakonima više članica EU.

U dokumentu parlamenta EU se traži od srpske vlade da otvori arhive bivše JNA, kao i pristup vlasti bivših jugoslovenskih republika dokumentima bivše jugoslovenske tajne policije UDBA.

„Pravna nesigurnost prisutna u privatnom sektoru i nakon usvojenih zakonskih izmena” i otud se u rezoluciji „ponovo izražava zabrinutost zbog odredbi novog člana 234. o zloupotrebi položaja i ovlašćenja koji se još uvek mogu proizvoljno tumačiti”.

Takođe se kaže da Srbija treba da usaglasi zakonodavsto s „pravnom tekovinom” Unije kako bi što brže sprovela razdvajanje i restrukturaciju javnog preduzeća za gas. 

Tanjug-Beta

objavljeno: 11.03.2015.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Politika...