Izvor: B92, 05.Nov.2011, 18:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dužnička kriza preti bivšoj SFRJ
Beograd -- Dužnička kriza u Evropskoj uniji poprima sve dramatičnije razmere, Grčka je na ivici katastrofe, Italija i Španija tek stižu na red.
Zemlje bivše SFRJ, uključujući Srbiju, uglavnom su na ivici dozvoljene zaduženosti.
Među zemljama iz našeg bliskog okruženja, inače članicama EU, najveće dužničke probleme trenutno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ima Grčka sa dugom od približno 350 milijardi evra, dok su dugovi Rumunije i Mađarske višestruko manji, ali, prema ocenama međunarodnih eksperata, "vrlo opasni".
U našem bliskom okruženju, pre svega u državama nastalim nakon raspada bivše SFRJ, problem javnog duga je takođe vrlo izražen, a u velikom problemu su i dve bivše najrazvijenije jugorepublike - Hrvatska i Slovenija. Hrvatska, koja ima bezmalo upola manje stanovnika nego Srbija, sada ima javni dug u vrednosti oko 20 milijardi evra, ili 51 odsto procenjenog BDP-a, sa vrlo mršavim izgledom da ga smanji, kažu dobro upućeni ekonomisti.
Odluka EU da otpiše 50 odsto grčkog duga je, ukoliko se praktično realizuje, svakako dobra vest i za Srbiju, jer ne treba smetnuti s uma da banke iz te zemlje imaju približno 16 odsto udela na na našem bankarskom tržištu, dok su grčki preduzetnici, gledano u celini, investirali u srpsku ekonomiju oko dve milijarde evra.
Osim Grčke u EU znatno veći javni dug od dozvoljenog maksimuma, a to je 60 odsto vrednosti BDP, ima i više drugih zemalja iz 27 - članog bloka država, uključujući Italiju i Španiju, koje prema najnovijim procenama duguju 1,9 biliona, odnosno bilion evra.
Problemom ogromnih dugova u tri pomenute i drugim "problematičnim" članicama EU bavio se i upravo završeni samit 20 najrazvijenih zemalja, ali bez većeg uspeha i konkretnijih zaključaka.
Srbija će kraj tekuće godine dočekati sa znatno uvećanim javnim dugom, koji je na samoj ivici zakonski dozvoljene maksimalne granice od 45 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda (BDP), upozoravaju ekonomisti.
Zabeleženi javni dug Srbije krajem septembra od 14,75 milijardi evra, obuhvatio je 44,4 odsto vrednosti BDP, mada neki domaći analitičari smatraju da je "kritična" granica javnog duga već probijena.
Operacija prodaje državnih obveznica u vrednosti od milijardu dolara, obavljena u septembru, uvećala je dodatno ionako visok dug naše zemlje, a to je podstaklo i guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Dejana Šoškića da u otvorenom pismu vladi upozori na taj problem.
Poznati slovenački ekonomista Jože Mencinger i druge njegove kolege iz "dežele" su još prethodnih godina upozoravali vodeće političare u Ljubljani na brz rast javnog duga koji će se krajem ove godine verovatno zaustaviti na "koti" od 16 milijardi evra, ili 47 odsto BDP.
Crna Gora takođe ima visok nivo javnog duga, koji je sredinom ove godine iznosio 1,4 milijarde evra, ili oko 44 odsto BDP, dok su dugovi Bosne i Hercegovine i Makedonije znatno manji, računato prema udelu u BDP. Analize ekonomista ukazuju, međutim, da će i te dve zemlje u budućnosti morati da se zadužuju i povećavaju nivo svog duga, iako, naprimer, makedonska vlada tvrdi da će sve buduće zajmove usmeravati u investiconu potrošnju.
Iako je bila i ostala daleko najrazvijenija zemlja medju svim bivšim članicama nekadašnje jugoslovenske federacije, Slovenija se sada takođe suočava sa velikim ekonomskim izazovima, a jako visok javni dug je samo svodni pokazatelj te krize o kojoj je profesor Mencinger detaljnije govorio ove sedmice na beogradskom Ekonomskom fakultetu.
Koliko je kriza u Sloveniji ozbiljna govori i činjenica da su vodeće medjunarodne rejtinške agencije ove godine snizile suvereni slovenački kreditni rejting, kao i da će ta članica EU iduće godine morati da zamrzne sve zarade u javnom sektoru i preduzme druge nepopularne mere stroge štednje.
Dužnički problemi nisu ništa manje izraženi ni u susednoj Hrvatskoj koja bi uskoro trebalo da postane članica EU, ali se velikim bremenom javnog duga i slabašnim izgledima da taj problem u bliskoj budućnosti uspešno reši.
Privredni rast u Hrvatskoj je tokom protekle tri godine bio u padu, ili vrlo anemičan, a skromna ekonomska ekspanzija očekuje se i tokom 2012. pa će i vlada u Zagrebu biti prinudjena na drastične mere štednje i kresanje potrošnje na svim nivoima.
Hrvatska, međutim, u odnosu na Srbiju i neke druge bivše yu republike, ipak ima neku vrstu prednosti, jer svake godine može računati na značjane prihode od posete stranih turista i taj devizni priliv predstavlja "sigurnosni ventil" da će vlada u Zagrebu uspeti da uredno servisira sve veće strane dugove i održi tekuću likvidnost.
